Председник Србије Александар Вучић најавио је да би до краја године могао бити потписан уговор и за последњу и најтежу деоницу од Пожеге до Бољара. За сада је Саобраћајни институт ЦИП урадио Генерални пројекат, а преостаје израда још неколико докумената.
Пре него што багери изађу на терен, мора се урадити идејно решење, идејни пројекат, пројекат за грађевинску дозволу, пројекат за извођење и пројекат изведеног објекта. Израда ове документације је захтеван процес и процењено је да би могао трајати око три године, пишу „Новости“.
Захтевна траса — 97 мостова, 51 тунел
Пројектант Института ЦИП Драгослав Драгићевић је још пре неколико година исцртао наставак ове саобраћајнице од Пожеге ка Бољарима, до границе са Црном Гором, у дужини од 107 километара. Ова траса је, како се напомиње, изузетно захтевна, а на њој је потребно изградити чак 97 мостова, који ће укупно бити дуги готово 20 километара.
Осим тога, пројектован је и 51 тунел, а њихова дужина ће бити око 27 километара. То значи да је готово половина трасе у мостовима и тунелима.
„Пут је пројектован за брзине од 100 и 120 километара на час“, наводи Драгићевић.
Он наводи да је на самом почетку деонице предвиђено укрштање два ауто-пута, Е-763 Београд-Јужни Јадран и Е-761 Пожега-Котроман, односно граница са Републиком Српском. Осим тога, пројектоване су три денивелисане раскрснице у Ариљу, Ивањици и Дугој пољани.
Током израде Генералног пројекта било је доста полемике око трасе којом ће проћи ова саобраћајница, али је као најповољније решење изабрана варијанта Исток 1, односно преко Ариља, Ивањице и Сјенице. Тај пут је за око 40 километара краћи од оног који би ишао преко Златибора, а самим тим је и јефтинији за око 500 милиона евра.
Драгићевић каже да је траса источне варијанте, преко Ивањице, морала да се прилагоди ограничењу проласка поред Националног парка „Голија“, који остаје нетакнут са источне стране ауто-пута.
„У току је израда Нацрта просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд-Јужни Јадран, деоница Пожега-Бољаре, са Стратешком проценом утицаја на животну средину“, кажу у „Путевима Србије“, додајући да је процењена вредност пројекта је око 1,8 милијарди евра.
Када ће почети изградња последње и најзахтевније деонице пута ка Црној Гори још је неизвесно, али се зато зна да ће за Светог Николу, како је најављено, бити отворен потез између Прељине и Пожеге.
Овај потез подељен је у три сектора. Од Прељине до Пријевора дуж реке Чемернице и малим делом поред Западне Мораве има 8,27 километара. На њој би, према пројекту, требало да буде изграђен тунел „Трбушани“, дуг 250 метара, три надвожњака, као и мост преко Чемернице. Од Пријевора до Лучана би требало асфалтирати 15,51 километар и изградити 20 мостова који ће укупно бити дужи од три километра.
Пројектована је и изградња тунела „Лаз“, од 1.750 метара, петља у Паковраћу и три надвожњака. Трећа поддеоница од Лучана до Пожеге протезаће се на 7,18 километара, а на њој би требало да буде изграђено три моста, тунел дуг 2.040 метара, петља у Лучанима и мост преко реке Бјелице.
Деоница је дуга 30,9 километара, а вредност радова које изводи кинеска компанија „Чајна комјуникејшн констракшн корпорејшн“ је око 450 милиона евра.
Радови на саобраћајници ка Новом Београду почињу до краја месеца
Брза саобраћајница од петље Сурчин до Новог Београда требало би да буде копча и најбржи пут из престонице до „Милоша Великог“.
Почетак изградње ових 7,9 километара пута је прошле године одложен због епидемије вируса корона, али последње најаве надлежних су да ће машине и радници бити на терену до краја месеца.
„Пут је пројектован за брзину од 80 километара на час, са две коловозне траке, са по три саобраћајне траке, разделним појасом, обостраним банкинама, ивичним зеленилом, пешачким стазама, а на једном делу двосмерним бициклистичким стазама“, наводе у „Путевима Србије“.
За саобраћајно повезивање са новопројектованим саобраћајницама планиране су поред кружне на почетку трасе још три површинске раскрснице и денивелисана раскрсница типа „пола детелине“, са улицом према насељу Сурчин и обали реке Саве, где се планира изградња националног стадиона.
Посао изградње ове деонице поверен је кинеској компанији, а вредност уговора је 70,5 милиона долара. Пројекат су направили инжењери Саобраћајног института ЦИП, а уколико радови почну према најавама, требало да буду окончани до краја 2022. јер је рок за њихово извођење 18 месеци.
На Златибор преко два коридора
Туристи ће до Златибора и Ужица већ стизати много брже, када буде окончана изградња деонице „Милоша Великог“ до Пожеге.
Да би стигли скроз до Златибора ауто-путем мораће да сачекају завршетак радова на деоници другог коридора, ка Сарајеву, који ће се протезати од Пожеге до Котромана.
У Пожеги ће они који иду из Београда на Златибор прелазити на други ауто-пут и возити до Мачката, где ће бити искључење за оне који иду на планину.