После Кримског моста
Након проласка Кримског моста занимљива дестинација је Керч. Посебну пажњу у овом граду заслужује планина Митридат, са које се може видети величанствени поглед на море, рушевине грчких грађевина старих хиљадама година, посетити остаци Руског царства и совјетских и немачких бункера Великог отаџбинског рата.
Даље путовање се наставља дужином јужног дела полуострва где се протеже најлепши поглед на море. Аутопут на многим местима иде уз море и представља најживописнији пут на југу Русије.
Пут је вијугав и на њему ће вам посебну пажњу привући предреволуционарни, 110 година стар речни брод „Кнез Багратион“. Брод је јединствен и налази се на сликовитом месту. Није у најбољем стању, зарђао је и осликан је графитима. Управо га овај изглед чини јединственим, посебно када зраци вечерњег заласка сунца продиру кроз његове пукотине.
Средњевековна тврђава и храм-светионик
Импозантна тврђава у граду Судак некада је припадала Византинцима, Хазарима, Турцима и многим другим, али је сви памте као места у коме су живели Италијани-Ђеновезе по којима је и добила име Ђеновска тврђава.
Тврђава је због своје живописности често место на коме се одржавају војно-историјске манифестације. Она је била кулиса за многе филмове, у њој је снимљен акциони филм „Пирати 20. века“.
Неке куле се налазе на стенама са којих се отвара предиван поглед на море. Међутим, током кишних и хладних периода није пријатно пети се по кулама, јер је степениште веома клизаво и није безбедно.
Током даљег путовања у правцу Јалте се може посетити храм-светионик Николе Чудотворца. Саграђен је 2000-их година. Овај део је живописан и занимљиво је посетити и Музеј морских катастрофа.
Траговима конференције на Јалти
Следећа станица ће бити Јалта. Јалта нема само лепе погледе, лепоту и чувено „Ластино гнездо“ које одузима дах, већ и значајан историјски Ливадијски дворац.
Овде је у фебруару 1945. одржана конференција на Јалти, на којој су победничке силе које су представљали Совјетски Савез, Америка и Велика Британија обликовале слику послератног света. Институције направљене на Јалти су формирале будућност за деценије које долазе. Неке од творевине са Јалте су још увек у функцији.
Севастопољ
Севастопољ је основан 1783. године и преживео је много тога: Кримски рат, гранатирања током Првог светског рата, Грађански рат, Велики отаџбински рат. Град је преживео и две озбиљне опсаде и у оба случаја га је заузео непријатељ, али Севастопољ се увек враћао назад Русији којој је припадао. Тако је био враћен и 2014. године.
Град је непрестана зона битака. Много је преживео и трпео заједно са његовим становницима и плакао од радости када би непријатељ поново био протеран. Потребно је издвојити нека посебна војно-историјска места, а то су три музеја: панорама „Одбрана Севастопоља“, диорама „Олуја на планину Сапун“ и Музеј црноморске флоте Русије.
„Одбрана Севастопоља“ је посвећена догађајима из Кримског рата, пре свега опсади града. Направљена је још у доба Руског царства под вођством чувеног уметника Франца Рубоа. „Олуја на планину Сапун“ је из совјетске ере и диорама приказује битке за повратак Крима 1944. године. Неколико стотина метара од Музеја Црноморске флоте се налазе ратни бродови које је могуће разгледати у оквиру екскурзије.
Најнеобичније гробље и град у стени
После посете Севастопољу крените не североисток испод Бахчисараја се налази Чуфут-Кале, средњевековни град у стени. Утврђење је било веома јако, а данас изгледа веома сликовито.
Још је занимљивије средњовековно караимско гробље које се налази поред њега. Масивни камени надгробни споменици, од којих су многи стари 500 година, стоје док је све около прекривено дебелим слојевима маховине.
Током лета или почетком јесени овде су фантастични призори. Изнад тихих споменика шуште крошње дрвећа, а шума нема ни краја ни почетка. Постоји много разлога да се размишља о судбини Караита, народу који је скоро нестао, као и о крхкости свега што постоји. Кажу да су у умереним дозама таква размишљања корисна и помажу у стоичком превазилажењу потешкоћа.
Нешто више о овом прелепом руском полуострву можете погледати у нашој репортажи: