„Кримски референдум је био законит. Украјина је због пуча у фебруару 2014. године изгубила своју државност. Народ Крима је имао право на самосталну одлуку – да остане уз Украјину или да се врати под надлежност Русије, јер је у том тренутку Крим био независтан регион у саставу Украјине“, истакао је Вебер.
Према његовим речима, није било никакве „анексије“ полуострва као што тврде Украјина и западне земље.
„Није било никакве анексије. Народ је сам решио да се врати у Русију. Анексија би постојала да је Русија без референдума увела војску и насилно заузела полуострво. Знамо да су Кримљани добровољно гласали на референдуму, на улицама је била прослава под називом 'Вратили смо се у домовину'“, рекао је политичар.
Он је уверен да ће Запад бити принуђен да призна Крим.
„Када западним земљама досаде њихове лажи да су кримски Татари и друге мале националности угњетавани на полуострву, оне ће бити приморане да признају да је Крим руски“, сматра норвешки политичар.
Како је рекао, данас је Крим полуострво мира и међусобног разумевања међу народима.
„Верујем да ће доћи време када ће становници Крима с руским пасошима моћи да путују свуда по свету. Када Запад призна Крим као део Русије, сви пријатељи Кримљана ће из различитих земаља света доћи и славиће се као пре седам година“, додао је Вебер.
Крим у уторак слави седму годишњицу референдума на којем је донета одлука о поновном уједињењу полуострва са Русијом. Прославе се одржавају под паролом „Кримско пролеће – седам година код куће“.
Крим је ушао у састав Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.
Прочитајте још:
- „Крим је руски“: Русија одговорила Бајдену
- Крим: Украјина никад није имала законско право на полуострво