Како је речено, један од најважнијих пројеката за који је руска страна заинтересована је улагање у пројекат БГ воза који је вредан између 850 и 900 милиона евра.
„Пре месец дана имали смо састанак са потпредседником руске владе Јуријем Борисовим где смо договорили да се крене у пројектовање свега што је везано за модерну изградњу приградске железнице око Београда“, рекао је Поповић, који је и копредседник српско-руског Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу.
Истакао је да је Град Београд веома брзо реаговао, те да су заменик градоначелника и његов тим веома ефикасно радили претходних месец дана.
„Већ данас имамо конкретне разговоре о пројектовању свега што је везано за изградњу приградске железнице“, рекао је Поповић.
Додао је да руска страна може да покаже много тога јер је, истиче, Москва у последњих седам, осам година изградила нешто најквалитетније што се тиче приградских железница у целој Европи.
„Савремено, модерно, еколошки на највишем могућем нивоу и што је важно иновационо и последња реч технологије која данас постоји у Европи“, рекао је Поповић.
Заменик градоначелника Београда је рекао да је на вечерашњем састанку било речи о заједничким пројектима који ће се спроводити кроз међудржавни споразум Србије и Русије.
„Један од најважнијих пројеката за који је руска страна заинтересована, а о којем разговарамо, то је улагање у пројекат БГ воза. То је пројекат вредан између 850 и 900 милиона евра који ће надопунити будући метро“, рекао је Весић.
Појаснио је да БГ воз треба да повеже све београдске приградске општине, оне које тренутно имају БГ воз као што су делови Земуна, Лазаревац...али и оне које га немају попут Сурчина и Обреновца како би се омогућило да читав град буде интегрисан.
„Да грађани могу да живе у било ком делу града и брзо дођу до посла и назад“, додао је Весић.
Поновио је да је пројекат вредан скоро 900 милиона евра и да се разговара о томе на који начин би могао да буде реализован.
„Оно на чему смо инсистирали, то је да уколико се овај пројекат буде радио са руском страном део производње треба да буде у Србији како би на тај начин подигли домаћу производњу и како би део новца који улажемо одлазио у наш бруто домаћи производ“, рекао је Весић, преноси Танјуг.