"Погром и даље траје, у мањем интензитету, али се наставио. Доказ за то нису само последњи дани, српске светиње су константно на удару албанских екстремиста, време је да се нешто хитно предузме", каже за Спутњик историчар Александар Гуџић из Грачанице, поводом низа провала и пљачки храмова у јужној покрајини.
Обележавају погром пљачкањем цркава
На храму Светих апостола Петра и Павла у Клокоту провалници су оштетили улазна врата, поломили прозор, тупим предметом састругали златне листиће којима је била прекривена централна икона. Уништили су је, украли око 200 евра.
Проваљено је и у Цркву Свете Тројице у Партешу, украден је новац са икона. Опљачкане су и две цркве у општини Штрпце, у селу Витомирици код Пећи, проваљено је у недовршени Парохијски дом из кога је нестао грађевински материјал вредан око четири хиљаде евра. Сви случајеви су пријављени Косовској полицији, међутим, још нико није прведен.
Нема ту случајности
Гуџић каже да је немогуће рећи да је реч о случајности што су се сви напади на цркве десили непосредно пре годишњице погрома на Косову и Метохији. Он каже да су ови догађаји доказ да Срби на Косову и Метохији и даље живе у погрому.
"Не само данас, сваког дана они преживаљавају 17. март, живе са сазнањем да им се може поновити. Не заборављају да се догодио после неколико година релативног мира, када је изгледало да је живот Срба и Албанаца могућ, тада се десио тај кобни дан и разбио илузије о могућем суживоту", подсећа Гуџић.
Он додаје да је очигледно да су албански екстремисти у овом последњем нападу на српске цркве, циљано ишли на мале, небрањене храмове који нису под оком међународне заједнице.
"Страшније од пљачкања цркве је само то што институције такозваног Косова не показују спремност да овоме стану на пут. Ово се непрекидно дешава, о скрнављењу и пљачкању храмова причамо само када се деси у већем обиму, као што је сада случај. Само у Црквеној Водици и Бабином Мосту годинама пљачкају и скрнаве цркве, а јавност о томе мало зна", истиче наш саговорник.
Није крај ужасима
Он додаје да овде није крај ужасима и да га заправо највише плаши нова офанзива против Срба, офанзива косовске политичке елите, на коју, како каже, држава Србија хитно мора да адекватно одговори.
"Брине наратив који је присутан у албанском друштву, међу политичком и интелектуалном елитом која тврди да је српско кутурно наслеђе заправо албанско, да су Срби окупирали Косово и Метохију у два наврата и да су на темељима албанских цркава и манастира изградили своје. Свакодневне су изјаве, од политичара до универзитетских професора у Приштини који тврде да је Ново Брдо древни албански град Артама, да су Дечани изграђени на темељима албанског старог храма, то морамо да зауставимо", апелује Гуџић.
Он подсећа на акцију "No Kosovo in UNESCO", која је имала добре резултате и спречила улазак тзв. Косова у ту међународну организацију.
"Институције Републике показују спремност и жељу да заштите српски народ на Косову и Метохији, али немају механизам заштите, ни правне, ни физичке механизме да то ураде, али дипломатска акција којом смо спречили да Косово постане пуноправни члан Унеска, треба да буде пример како координисано треба радити, о томе треба да воде рачна они који воде наше институције, широком дипломатском акцијом треба на време реаговати и у овом случају", каже овај историчар.
Једино Црква непрекидно уз народ
Гуџић додаје да је Српска православна црква, на жалост, тренутно једина институција српског народа на Косову која је непрекидно уз свој народ. Подсећа да је тако било и 1999. године када су, како каже, у општем расулу у јужној покрајини остали једино црквени великодостојници, монаси и свештеници, а они су убеђивали и народ да остане.
"Зато је изузетно важно да се Цркви помогне, посебно у овом тренутку када су косовски Албанци фактички покренули нови рат против Срба", истиче Гуџић.
Он каже да су провале и пљачкање српских храмова, као увод у "подсећање" на погром, само део агенде испуњења коначног циља, да Срби оду са Косова и Метохије.
"После погрома простор Косова и Метохије је опустео, ако се нешто хитно не предузме, потпуно ће остати без Срба. Само из мог села Добротин у општини Липљан од 1999. до почетка пандемије отишло је 267 Срба, због страха за безбедност, али и економских разлога", каже Гуџић на крају разговора за Спутњик.
Епархија рашко - призренска позвала је Косовску полицију, али и међународне организације да учине максималан напор да се напади на верске објекте спрече и да се одговорни приведу правди. Поводом скрнављења и пљачке храмова у последњих неколико дана исти апел упутила је и Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије.