„БГ воз“ требало би да се модернизује по угледу на московску градску железницу тзв. Московски централни прстен (МЦК), а поред компаније „Руске железнице“ (РЖД) и руска компанија „Синара — транспортне машине“ је заинтересована да се укључи у тај пројекат и то у делу који се тиче градње, допремања композиција и њиховог сервисирања.
Такође, разматрају се и варијанте локализације производње и услуга, да би се током реализације тог пројекта укључило што више српских компанија и српских произвођача.
„Разговарали смо о ономе што ‘Руске железнице’ раде у Србији, а то је врло значајно за развој инфраструктуре, превасходно за реконструкцију железничких пруга у нашој земљи и биће врло важно на који начин ће се РЖД укључити у пројекат реализације доградње и изградње Београдског железничког чвора. Договорили смо се да у наредне две недеље њихови стручњаци и инжењери дођу у Београд заједно са представницима компаније ‘Синара’ и да још једном обиђу трасе, да се постојеће стање добро изанализира. Пред нама су заиста крупни кораци и много посла“, рекао је Андреја Младеновић.
Он је додао да се разговарало и о томе да се кроз међудржавни споразум компанија ‘Синара’, као носилац пројекта, укључи у изградњу Београдског железничког чвора.
„Са преко 200 километара доградње и реконструкција пруга, са 39 композиција, то ће сигурно бити један од највећих пројеката од близу милијарду евра“, рекао је Младеновић.
Помоћник градоначелника Београда је оценио да је набавка 39 композиција „Ласточке“ амбициозан план, али веома потребан Београду и њеним грађанима, који ће дуже трасе прелазити за знатно краће време.
„’Ласточка’, односно ‘Ластавица’ ће бити нешто што ће Београду донети један нови, бржи, повољнији превоз, нешто што је данас 80 километара претвориће се у 20-30 минута и то заиста мења живот свих људи који живе у ободним, рубним деловима града. То ће им донети један потпуно другачији концепт живота. Видели смо данас како изгледају московске станице, колико се гради око станица, а то развија чак и Москву, која је заиста један велеград, једна метропола. Сваки пројекат као што је овај доноси много у будућности граду и ја се заиста надам да ћемо у наредне три до четири године имати Београдски железнички чвор, односно ‘БГ воз’ који ће бити много развијенији“, навео је Младеновић.
У оквиру посете Москви, делегација града Београда, на челу са замеником градоначелника Београда Гораном Весићем, обишла је данас у руској престоници градску железницу — МЦК, којом се сваког дана превезе око 600 хиљада путника.
Весић је рекао да ће искуства Москве моћи да се примене у развоју БГ воза, наше градске железнице која ће се развијати упоредо са метроом.
Кружна линија МКЦ налази се у близини историјског, централног дела града, а повезана је са станицама московског метроа.
Надземном пругом МКЦ-а, дужине 54 километара, саобраћају комфорни возови „Ласточка“, а сваки може да прими око 1.200 путника.
У шпицу возови иду на свака четири минута, а ван шпица на осам минута.
Максимална брзина коју ови возови могу да развију је 160 километара на сат, али се због густине станица крећу брзином од око 50 километара на сат. Поређења ради, просечна брзина воза у московском метроу је око 41 километар на сат.
Сви возови су опремљени бесплатним wifi, информативним таблама, држачима за бицикле, па чак и утичницама.
Растојање између станица износи нешто више од километра, а МКЦ има 31 станицу.
Младеновић је „Ласточку“ назвао „возом будућности“ и додао је да Руси сада раде и на возу који ће ићи 400 километара на сат и који ће повезати Москву и Санкт Петербург.
„То довољно говори о томе колико је ово један амбициозан и важан пројекат. Уверен да ћемо у наредном периоду заједно са ‘Синаром’ и РЖД-ом добити Београдски железнички чвор који има данас Москва, а који превози више од пола милиона путника на дневном нивоу и који доприноси новом и другачијем развоју Москве“, рекао је Младеновић.
Московском градском железницом, изграђеном почетком 20. века, некада су се саобраћали теретни возови којима се превозила роба из индустријских зона, а касније како се град ширио развијала се и железница и комплетна инфраструктура. Након реконструкције, од 2016. године МКЦ се користи за превоз путника.