С обзиром на то да шпански клубови нису приватна својина, особе које претендују на руководеће позиције морају да положе својеврсни депозит.
Лапорта је имао велики проблем да прикупи новац, али је успео у томе кроз преговоре са бројним компанијама.
Како преносе шпански медији, Лапорта је договорио аранжмане са банком Сабадел, као и каталонским предузећем Аудакс.
Управо је та компанија уложила 40 милиона евра, али Хосе Елијас, први човек гигантског предузећа основаног 2000. године неће моћи одмах да постане члан управе.
Разлог томе је обавеза да у управни одбор могу да уђу особе које имају петогодишње чланство у клубу, у својству навијача.
Због тога, његово место ће заузети потпредседник Аудакса, Едуард Ромеу, али је јасно да ће Елијас преко њега имати моћ одлучивања.
Неопходни новац чини 15 одсто од укупног буџета клуба, а Лапорта је дужан да уплати суму у року од десет дана од избора.
Такав принцип даје озбиљност целом процесу и одговорност изабраном лицу да на прави начин управља клубом.
Нажалост, такав случај није у државама попут Србије, где су готово сви клубови, са ретким изузецима, у финансијским проблемима, уз нерешену власничку структуру.
О дешавањима у српским клубовима, али и у Фудбалском савезу Србије, недавно је за Спутњик спорт у емисији Миљанов корнер говорио бивши тренер Партизана и запосленик ФСС Љубинко Друловић.