Покушевски је у победи Оклахоме над Мемфисом учествовао са 23 поена, десет скокова четири асистенције и по једном украденом лоптом и блокадом.
Српски „једнорог“ је постао најмлађи играч у историји НБА лиге који је на једном мечу имао 20 или више поена, десет или више скокова и пет или више тројки.
Оклахома од почетка сезоне релативно често даје прилику Покушевском, што није био случај претходне сезоне када је деветнаестогодишњи Београђанин играо за Олимпијакос у Европи.
Он је претходне године на евролигашком паркету провео нешто више од једног минута за целу сезону, што је многе натерало да се запитају – зашто?
„Дакле, овај момак није играо у Олимпијакосу... Да ли сада верујете у то колико је тешко играти у Европи?“, навео је канадско-амерички кошаркаш Кајл Вилчер, који је пре неколико година био део Олимпијакоса.
Према мишљењу одређено дела јавности нејасно је како једна екипа из најјаче кошаркашке лиге на планети даје много више прилике играчу као што је Покушевски, него што је то случај са клубом из Грчке и сличнима.
Иако на први поглед ова теорија има смисла, она падау воду када се узме у обзир неколико фактора.
„Много фактора овде улази у обзир да би неко успео, а то су тренери, који ветерани играју које позиције и много тога другог. Много ми је драго због Покуа“, додао је Вилчер.
Поред наведених разлога постоји и разлика у системима. У Европи, а поготово у Евролиги, све екипе налазе се у ситуацији у којој морају да константно, односно што више побеђују.
Уколико играч шутне 2/11 и екипа изгуби због тога – као што је био случај са Покушевским само вече пре историјски добре партије – навијачи ће се обрушити на њега и тренера, а улога ће му готово сигурно бити умањена.
Предност коју има одређен део НБА екипа је та што оне отворено „танкују“, односно уопште не маре на то да ли ће победити или изгубити, све по цену развијања младих играча, као што је Покушевски.
Млади српски кошаркаш у последње четири утакмице игра нешто више од 30 минута по мечу и тај тренд би требало да се настави и у већем делу остатка сезоне.
Оно што је добро за њега је то што челнике Тандера неће много занимати његове лоше утакмице, па ће прилику наставити да добија заједно са осталим пројектима за будућност као што су Шеј Гилџус-Александер, Тео Маледон, Ајзеа Роби, Даријус Бејзли, а од наредне сезоне, највероватније, и још један Србин – Василије Мицић.