Према речима шефа Форин офиса, Британија „има „моралну одговорност и у потпуности је заинтересована за просперитет планете, глобалну економију, глобални екосистем, као и за мир и стабилност који су у њиховој основи“.
Министар иностраних послова Уједињеног Краљевства такође је рекао да земља „може и треба да помогне у ублажавању најгорих патњи на свету“.
Политички адути
Аутори стратегије одбрамбене и спољне политике земље, која је објављена 16. марта, не кријуамбициозне планове Велике Британије на глобалној сцени. У прегледу је наведено да британске власти намеравају да пошаљу носач авиона „Квин Елизабет“, у Индопацифички регион и на Медитеран, као и да повећају нуклеарне арсенале.
Према мишљењу стручњака, Лондон одавно развија амбициозне планове за глобалну доминацију, иако за то нема одбрамбене и економске ресурсе.
Са своје стране, професорка катедре за европска истраживања Факултета за међународне односе Државног универзитета у Санкт Петербургу Наталија Eрјомина рекла је за „РТ“ да је жеља Велике Британије да преузме на себе улогу глобалног лидера у складу са стратегијом коју је британска страна усвојила након референдума о Брегзиту.
„Глобална агенда посматра се кроз призму безбедносних питања што Лондону обезбеђује политичке адуте, прилику да се постави као важан партнер земаља, као и да учествује у војно-политичким коалицијама и догађајима као и да повећава војни потенцијал. Поред тога, таква агенда помаже у преусмеравању финансијских токова унутар земље“, сматра она.
Аутори документа који је објављен у уторак истакли су да Британија намерава да „потврди“ своје „озбиљне намере да игра водећу улогу у НАТО-у“. С тим у вези, Лондон планира да у наредне четири године повећа одбрамбени буџет на више од 24 милијарди фунти. На тај начин, Британија ће остати европска чланица Алијансе са највећом војним расходима.
Истрошен омиљени алат Лондона против Москве — санкције
Такође, у новој одбрамбеној стратегији Русија је наведена као озбиљна претња Великој Британији и истакнуто да ће се земља борити против читавог спектра претњи које потичу из Русије.
Посебан део прегледа британске спољне и одбрамбене политике посвећен је санкцијама. Како је саопштено, званични Лондон намерава да користи тај инструмент за постизање својих циљева.
Међутим, експерти сумњају у ефикасност таквог приступа. Eрјомина је као пример навела да је Лондон већ практично исцрпео резерве антируских санкција.
„Британско руководство у исто време користи антируску реторику како би оправдало своје глобалне амбиције. Лондон користи критику на рачун Русије како би показао потребу за активношћу на светској сцени. На тај начин, британска страна промовише своју агенду“, рекла је она.
Сличног става је и заменик декана Факултета за светску економију и политику Националног истраживачког универзитета „Виша економска школа“ Андреј Суздаљцев.
„Лондон воли санкције, обично их Велика Британија понавља за Америком. Међутим, примера ради, нове санкције против Русије су већ практично немогуће због слабих веза међу земљама“, рекао је експерт за „РТ“.
Контра-ефекат
Експерти одавно примећују раст војно-политичких амбиција Британије.
Британски премијер Борис Џонсон је 2017. године на позицији министра иностраних послова најавио планове Лондона да повећа присуство у Азијско-пацифичком региону. Није искључио ни размештање британских војника у Азији.
У сферу британских интереса улази и Блиски исток, а Лондон показује интересовање и за територије Крајњег севера. Почетком 2019. године је тадашњи министар одбране Гевин Вилијамсон изјавио да Лондон планира да појача војно присуство на Арктику како би се супротставио Русији. С тим у вези, најавио је нови 10. годишњи програм у оквиру којег ће се британски маринци обучавати заједно са норвешким војницима, што ће, како је рекао, резултирати формирањем заједничке британско-норвешке бригаде у региону.
Међутим, експерти сматрају да војна активност Велике Британије на међународној сцени може да изазове незадовољство у бројним земљама.
„Идеја да се постане гарант безбедности у међународним односима по правилу доводи до супротног резултата. Већ сада арктичке амбиције Велике Британије изазивају збуњеност многих чланова Арктичког савета. Активност британске стране на Блиском истоку, у Индопацифичком региону и Средоземном мору доживљава се као манифестација британске неоколонијалне политике. И то може да изазове питања међународне заједнице“, сматра Eрјомина.
Лондон „загризао“ више него што може да „прогута“
Војно-политичке претензије Велике Британије за сада премашују њен реалан одбрамбени потенцијал, уверени су експерти.
Професорка са Државног универзитета у Санкт Петербургу је подсетила да се одбрамбени потенцијал Британије последњих година смањио.
„Са становништа Лондона важно је обновити те могућности због чега се и користе политички аргументи. Али за сада британска очигледно није способна за тако широку војно-политичку активност о којој говоре политичари“, објаснила је она.
Са тиме се слаже и Суздаљцев који истиче да Велика Британија тренутно не може сама да делује на светској сцени и да су јој потребни партнери.
„Велика Британија се суочава са мноштвом проблема у одбрамбеној сфери. Стога Лондон може да реализује своје амбициозне планове само у склопу коалиције“, уверен је експерт.
„РТ“ подсећа да је средином марта Комитет за одбрану Доњег дома британског парламента објавио извештај у којем су законодавци констатовали деградацију оклопних јединица британске војске. Аутори извештаја указали су на чињеницу да војска више од 20 година није добила нове примерке технике.
Према речима Суздаљцева, Велика Британија након Брегзита покушава да формулише своју велику нову улогу не само у Европи, већ и у свету.
„Међутим, Велика Британија нема ни војне, ни економске ресурсе да постане независни глобални играч. Највероватније је да ће Лондон остати потпуно привржен Алијанси у бројним питањима, укључујући у конфронтацији са Русијом. Истовремено, Велика Британија ће покушати да се приближи Сједињеним Америчким Државама и да стално балансира између Вашингтона и Брисела“, закључио је експерт.