Први дан америчко-кинеског самита у Енкориџу протекао је у знаку жестоких међусобних критика. Амерички државни секретар Ентони Блинкен обрушио се на Кину због, како је рекао, њених „противправних поступака“ у Хонконгу и Синђијангу, ујгурском аутономном региону, као и због Тајвана, нагласивши да се тиме „угрожава поредак заснован на правилима на којима почива глобална стабилност“.
На нападе је одговорио Јанг Ђечи, шеф канцеларије ЦК КПК за спољне послове, који је САД оптужио за лицемерје, истакавши да Американци „користе своју финансијску и војну моћ за застрашивање других земаља“, као и да Америка има своју дугу историју везану за кршење људских права и „убиства Афроамериканаца“. Јанг је саветовао Вашингтону да се не меша у унутрашње послове Кине и да одустане од конфронтације и „менталитета Хладног рата“.
Кина остаје мета за САД
Руски експерт за Кину Николај Вавилов каже да Кина и САД схватају да се криза између две земље неће решити преговорима. Подсећајући да Јанг Ђечи није само високи дипломата, већ члан кинеског аеропага и веома утицајан политичар, Вавилов додаје да је састанак на Аљасци истакао унутарполитичке циљеве обе земље, као и да су обе стране показале веома оштар став.
Вавилов констатује да су преговори немогући у таквој атмосфери кад Американци Кину оптужују за геноцид над ујгурским становништвом и од ње траже да не крши аутономију Хонгконга.
„Американци много претерују. Тачно је да постоје етнички сукоби између Кинеза и Ујгура, али репресија на начин на који Американци то описују — не постоји. На десетине новинара је већ посетило места на којима се наводно налазе логори Ујгура и оповргли су изјаве о постојању логора. Ујгурско становништво се повећава, што би било немогуће у случају геноцида. Американци изврћу чињенице, као што је био случај и са пореклом вируса. Очигледно је да је Кина постала мета политичких обрачуна“, појашњава Вавилов.
Људска права – америчко средство притиска на друге
Павел Кошкин са Института за САД и Канаду Руске академије наука каже да што је гори случај са људским правима у Сједињеним Државама, то се Вашингтон пажљивије односи према људским правима у другим земљама.
„Људска права су омиљена тема демократа коју они користе као средство притиска на друге земље, али и унутар самих Сједињених Држава“, истиче овај експерт.
Николај Вавилов наглашава да Кина остаје главни непријатељ САД, независно од тога да ли су на власти демократе или републиканци.
„Кинези су дуго везивали напетост у односима управо за Трампа. Сада схватају да то није тако. САД желе да на сваки начин покажу свој утицај у Југоистичној Азији било унутрашњом дестабилизацијом Кине, било подгревањем спољнополитичке ситуације“, уверен је Вавилов.
Он истовремено скреће пажњу на још једну чињеницу:
„Све ово се дешава у контексту повећања кинеско-америчке трговине и иде у супротном правцу. Сједињене Државе су повећале куповину кинеских производа за готово 90 одсто у јануару и фебруару. Ово је контрадикторан однос. Стране су размениле оштре изјаве и оптужбе за кршење протокола. Другим речима, америчко-кинески политички дијалог активно иде из фазе Хладног рата можда чак и у отворену конфронтацију, јер видимо да је командант Пацифичких снага изјавио да је Кина спремна да у наредних шест година изврши операцију припајања Тајвана“, упозорава Вавилов.
Страх САД од руско-кинеског савеза
По мишљењу Вавилова, у овом сукобу је кључно становишtе Русије. Он истиче да ако Русија буде задржала благонаклон став према Кини, то ће у великој мери помоћи јачању утицаја Кине у региону.
„Што је јачи руско-кинески савез, то се Запад више отрежњује. Али Русија се наравно неће директно мешати у сукоб, нема говора о војном савезу. Највероватније ће ситуација подсећати на ону током Корејског рата“, оцењује Вавилов.
Павел Кошкин се слаже да се у Сједињеним Државама активно разговара о могућем савезу Кине и Русије против САД.
„О томе пишу амерички војни експерти. Они се плаше да ће Русија и Кина заједно моћи да буду равноправна конкуренција Сједињеним Државама“, закључује Кошкин.
Погледајте и видео-анимацију „Зашто је Русија продала Аљаску Американцима“: