Директно коришћење контингента НАТО-а који је у мисији Кфора на Косову и Метохији, а сматра се делом ове вежбе, није примерено јер су те снаге, подсећа Ковач, под мандатом Уједињених нација и Резолуције 12 44.
Удар на суверенитет Србије и СБ УН
„Кфор не би смео да буде део овог војног маневра. У ове сврхе не би смела ни да се користи база „Бондстил“, јер је настала у оквиру мисије Кфора, на територији Косова и Метохије које је под протекторатом СБ УН, а која ће први пут бити употребљена у овако масовном регионалном маневру НАТО-а. Дакле, НАТО „заборавља“ да је по Резолуцији 12 44 Косово и Метохија и даље део државе Србије, што јасно показује да ни Америка ни НАТО као регионална организација не поштују међународно право, објашњава професор Ковач.
Он такође истиче и да је учешће Косовских безбедносних снага у овој вежби кршење међународног права, као и да је до сада досад незабележено да велике силе подстичу сецесионизам и сецесионистичке покрете које на бази окупиране територије праве своју војну инфраструктуру.
Мимо овога, циљ саме вежбе, која ће има три фазе и трајати од марта до јуна је, по речима нашег саговорника, смишљена како би демонстрирала силу у региону и Европи, а превасходно као „показна“ вежба у потенцијалном сукобу са Русијом.
НАТО и Америка вежбају удар на Русију
„Сам назив вежбе, као и њена суштина се своди на увежбавање брзог пребацивања војника са мирнодопске локације у САД на потенцијално бојиште у Европи „О нам ко имало прати развој ситуације у Европи последњих година јасне су стратешке намере ово војне алијансе. Зато се назив ове вежбе лако може превести као припрема НАТО за даљи поход на исток, као „припрема“ за потенцијалну агресију на Русију,“ уверен је наш саговорник.
Напомињући да у овој вежби не учествује Србија, професор Ковач подсећа да ће током скоро четири месеца колико ће трајати она имати неколико фаза симболичких имена – „Тренутни одговор 21“, „Чувар сабље“, „Одлучни удар 21“ и „Чврсти бранилац 21“.
„Ова вежба по ангажовању снага, сегментима и сценаријима који се поигравају са брзином пребацивања америчких снага на исток Европе само говори о томе које су амбиције НАТО, иако је савез свестан да војно не може да решава проблем са Русијом и да за то нема довољне снаге,“ мишљења је Ковач.
Америчко војно „дресирање“ Европе
Он подсећа да основна стратегија НАТО почива на смерницама САД-а и на њиховој намери да у потпуности контролишу Европу као континент а не само Европску унију.
„Европска унија у целом том процесу је један од инструмената који ће реализовати одређене послове везане за тај стратешки сценарио. Намера Америке јесте да обезбеди не само формално учешће што више држава у овој вежби, већ да у реалним условима обезбеди да се што више држава одазове и стави на располагање своје контингенте за базирање на истоку Европе, посебно у кризним рејонима, те да на тај начин покуша да помери линију додира на истоку,“ објашњава саговорник Спутњика.
Отуда, додаје он, и ови сценарији зацртани у вежби који се заправо тичу Црног мора, Украјине, заговарања повратака Крима и контроле Украјине у области Донбаса.
„Такође се чини по сценарију да вежба НАТО намерава да и Грузију врати у неки појачани модус сарадње. Није искључено ни да је ово прилика да Америка утиче на НАТО да у наредном периоду, без обзира на претходне критеријуме, измени услове за пријем нових чланица тако да се без обзира на евентуалне промене граница, и Украјина и Грузија приме у НАТО,“ сматра наш саговорник.
Др Ковач је уверен да је због овакве политике Америке пред нама доба малих регионалних криза и сукоба које ће се рефлектовати и на Балкан, и на саму Србију.
„Ова вежба ће негативно да утиче на сам регион а многе државе у нашем окружењу, на жалост постаће својим учешћем у овим агресивним намерама НАТО-а њихови саучесници,“ закључује наш саговорник.
Вежба на 30 полигона широм Балкана
Иначе вежба окупља око 30.000 војника из 27 држава, и састоји се из низа мањих вежби. Највише војника долази из САД, главно подручје вежбе је Балкан, а мањим делом Балтик и у Немачка.
Користиће се готово сви већи војни полигони региона: Слуњ у Хрватској, Мањача и Гламоч у БиХ (Република Српска), Криволак у Северној Македонији и база КФОР-а Бондстил код Урошевца. Укупно ће бити употребљено 30 полигона широм Европе.
Осим копнених снага, због транспорта и обезбеђења транспорта значајну улогу имају Ратне морнарица и Ратно ваздухопловство САД и артиљеријско- ракетне и јединице ПВО. Паралелно ће се у Румунији и Бугарској одвијати вежба НАТО-а, на Криволаку америчко-македонска вежба уз учешће Бугарске и Грчке, а планирана је велика вежба и на северу Африке. Од почетка до средине маја биће одржана вежба „Брзи одговор 21“ са преко 7.000 војника из 11 земаља, предвођених САД који ће извести ваздушни десант у Естонији, Бугарској и Румунији.
Међу 30.000 војника највише Американаца
„Тренутни одговор 21“ биће одржан од средине маја до почетка јуна, а у овој вежби ће учествоваће 796 војника из САД, 800 из Грчке, 774 из Северне Македоније, 725 из Хрватске, 565 из Албаније, 517 из Босне и Херцеговине, 300 из Словеније, 217 из КБС, 200 из Црне Горе, 100 из Велике Британије и четири из Канаде.
У исто време вежба „Чувар сабље“ одиграће се на територији Мађарске, Румуније и Бугарске са око 13.000 војника. Њихов задатак биће бојева гађања, противваздушна дејства и медицинска евакуација.
Американци ће извести са Армијом Северне Македоније на полигону Криволак „Одлучни удар 21“, са 1.200 северномакедонских, 700 америчких и мањим бројем војника из Грчке и Бугарске.Паралелно са тим, НАТО планира од средине маја до почетка јуна велику војну вежбу „Чврсти бранилац 21“.
У Мађарској, Румунији и Бугарској ће бити проверене сталне мултинационалне снаге НАТО-а за хитно реаговање и то од нивоа команде до тактичких јединица. Србија не учествује на овој вежби због одлуке која је раније донета а по којој у неком периоду неће учествовати у војним вежбама ни са чијим снагама.