Србија га је олако пустила да оде, а тајна пробоја на велику сцену је – српски зет

Вељко Пауновић је Србији донео једину титулу шампиона света у репрезентативном фудбалу, 2015. године са младом репрезентацијом, али за њега у Србији није било места. Преко Америке је стигао у Енглеску и тражи своје место под, често зубатим, сунцем за тренере.
Sputnik
Александар Митровић за Спутњик: Бог је имао друге планове, остаће ми горчина за цео живот

Млади стручњак је по завршетку чувеног Светског првенства 2015. године оставио Фудбалском савезу план и програм за наредни период, али никога то није занимало – Пауновић је отишао својим путем и није погрешио.

„Заиста, желео сам да искусим све добро и све лоше у професији. Желео сам да извучем поуке из сваког проблема са којим тренер може да се суочи. Желео сам тај изазов, да учим, да напредујем. После освајања Светског првенства за младе фудбалере 2015. године желео сам да уђем у клупски фудбал, да учим о структури клуба, о свему. Желео сам да оставим свој печат на то, да оставим историју“, навео је Пауновић у ауторском тексту

Прилику, нажалост, није добио у Србији...

„Отишао сам у Чикаго, али нисам имао идеју о томе да ћу тамо остати четири године. Све што сам знао је да је то права шанса за мене, да учим, да се тестирам, да напредујем. Било је тешких неколико година, они су били традиционално успешан тим, али су се нашли у кризи“.

Пауновић је морао да реагује и доведе нова лица – једно од њих је толико познато у свету фудбала, али је нама још ближе због брака са бившом најбољом српском тенисерком Аном Ивановић.

„Стигао нам је Немања Николић, Србин са мађарским пасошем, Жуниња смо позајмили и учинили капитеном, али је једно појачање било важније од свих – то је био БастијанШвајнштајгер. Не само да је донео играчки квалитет, донео нам је и неопходну личност. То је одјекнуло, Чикаго се нашао у центру пажње, људи су нас пратили, са добрим разлогом. Са Бастијаном смо имали игру коју сам хтео, могли смо да држимо лопту и да нападамо“, навео је Пауновић.

​Очекивао је, каже, још једну годину у Америци, али је 2019. године отишао.

„Много читам, нарочито литературу о тренерима, желим да учим о изградњи културе клуба, техникама тренирања, тактици, о свему. Читао сам „Храбри, нови свет“, књигу о Маурисију Поћетину, а у том периоду је стигла понуда Рединга...“

Крајем августа 2020. године Пауновић је отишао у Енглеску и морао је брзо да се снађе – успео је.

„Кључ свега је комуникација. Сви причамо међусобно, желим да ствари буду јасне, о томе шта очекујемо од њих, шта желимо да буде боље. Разматрамо и циљеве, прилагођавамо их, ствари не иду често по плану, али гарантујем играчима да ћу им дати најбоље могуће окружење за рад. Свако ко да све од себе, ко не одустаје, ко игра до последњег тренутка, ко жели да учи и напредује сваке сезоне, на сваком тренингу, сваком састанку – тај ће добити сваку моју помоћ“, истакао је Пауновић.

После 38 одиграних кола у Чемпионшипу, енглеској другој лиги, Пауновићев Рединг се налази на шестом месту табеле са 62 поена и у групи је тимова који би могли да наступе у плеј-офу за пласман у Премијер лигу.

► Шта беше „Филозофија једног Пиксија“? /видео/

► Спајић за Спутњик: О муку у свлачионици после Шкота, Лукином повлачењу и седењу на клупи

► Мамић за Спутњик: Звезда се бори с костурима из ормара, а Динамо с домаћим издајицама

Коментар