Легендарни голман Партизана и Сент Етјена ескивирао је, на самом старту разговора, дубљу анализу „случаја „Кокеза“ и околности које су утицале да први човек српског фудбала поднесе оставку, јер, како каже, има ко о томе да прича...
„Не бих желео да улазим у те ствари, морају да се јави они који су са њим сарађивали. Ја могу да говорим о Караџићу, Толе је био сјајан председник. Водио је Фудбалски савез на један добар начин. Увек се може наћи замерка зашто нисмо сваки пут отишли на неко велико такмичење. То је оно што је циљ свакога ко је на челу организације“, објашњава наш саговорник.
Ћурковић је затим јасно поручио како би требало да изгледа нови председник Фудбалског савеза Србије.
„Таква одлука се не доноси преко ноћи. Треба да дођу млађи људи, али да имају неко искуство. Не може тек тако да се дође на једну такву функцију. Није лако бити на челу тих великих организација, није нимало једноставно“.
Није желео Ћурковић превише да се бави именима,иако је листа потенцијалних кандидата за Кокезину фотељу предугачка.
У јавности се увелико лицитира, помињу се Драган Џајић, Звездан Терзић, Немања Видић. Марко Пантелић је тренутно потпредседник и обављаће упражњену функцију до избора новог првог човека српског фудбала.
„Да ли ће бити Пантелић, да ли ће он остати потпредседник. То је ствар људи који су у скупштини и тако даље. Опет кажем, потребна су нека искуства. Јер увек има приче, да ли ће доћи Видић и тако даље, увек има неких имена. Једно је бити велики спортиста, друга је ствар водити једну велику организацију. То није једноставно“.
На конкретно питање да ли би као велики партизановац „дигао руку" за окорелог звездаша Немању Видића, Ћурковић је дипломатски одговорио:
„Не бих ја дигао руку ни за кога, већ причам генерално. Не желим да улазим у причу око лицитирања ко ће бити... Код нас је то увек било, е сад би овај био добар. Имају људи који воде ФСС, постоји скупштина, има ту паметних људи са искуством, нека одлуче и процене ко би могао да буде“.
И док вешто избегава да прича о именима и Славишиној оставци, Ћурковић с друге стране нема дилему око тога да би хаос са Кокезом, који је приведен на информативни разговор у Службу за борбу против организованог криминала, после чега је неколико недеља касније поднео оставку, могао и те како да се одрази на амбијент у националном тиму.
„Не може да не утиче. То је све заједно. Фудбалски савез је једна повезаност између председника и селектора, играча, људи који раде. Није то једноставно, тако да не може се рећи да не утиче. То има утицаја, имаће утицаја. Е сад, наравно, ту је Пикси, човек који је дошао са пуно амбиција и који има једно велико искуство. Видећемо како ће то све скупа изгледати. Очекујем и желим да репрезентација постигне успех. Да подржимо Пиксија и играче“, поручује чувена Партизанова јединица и један од најбољих југословенских и европских голмана током шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века.
За крај разговора Иван Ћурковић, бивши председник Олимпијског комитета Србије и Црне Горе, посебно је апострофирао једну ствар.
„Постоје у спорту две функције које су веома тешке. Бити председник једне велике орфанизације и бити тренер једне фудбалске екипе. То су две функције које су најтеже. Потпредседници, генерални секретари, то је друга прича. Не може свако да буде селектор и председник. Потребна је посвећеност и неко одређено искуство. Треба имати и неку одређену дозу мудрости. Зато кажем, Пикси је особа која има све то и треба га подржати. Позитивна атмосфера која ће се одразити не само на њега и на његов добар рад, него и на фудбалере. Они читају новине, прате медије, знају шта се дешава и све то утиче на њих“, закључио је Ћурковић.