Посебни услови
О новом самоходном систему, који је намењен за јединице које су базиране у подручју крајњег севера, први пут се чуло 2017. године. Тада је Министарство одбране саопштило, да ће 120-милиметарска „Магнолија“ бити постављена на шасији оклопног возила са гусеницама.
Прототипови се налазе у фази испитивања и већ показују да оружје може ефикасно да делује на нестабилним подлогама, у мочварним и снежним пределима. Мотор може да ради без прекида на веома ниским температурама.
На пројекту раде експерти Истраживачког института „Буревесник“. План је да институт, поред самоходног система, направи и низ високомобилног артиљеријског и минобацачког наоружања на различитим шасијама, специјализованог за борбу на северу. Техничке карактеристике „Магнолије“ су делимично откривене на Међународном војно-техничком форуму „Армија-2019“: имаће масу од 27 тона, брзину до 45 километара на сат. Преко водених препрека брзина је до шест километара на сат. Може да се креће, без пуњења горивом, око 700 километара. Посаду чини четворо људи, а борбени одељак се налази у задњем делу.
Комбиновано полуатоматско оружје представља спој функција хаубице и минобацача. Има широку палету муниције, укључујући и гранате са самоходних артиљеријских оруђа „Нона“. Може да користи и навођене „Китолов-2“, дизајниране за уништавање лаких оклопних возила и инжењерских конструкција. Захваљујући полуактивном ласерском систему за навођење, вероватноћа прецизног погађања стационарне мете је блиска јединици.
Муниција - 80 граната. Погађа мете муницијом са експлозивном фрагментацијом на удаљености већој од осам километара, са навођеним и до десет. Брзина паљбе је десет метака у минути.
„Панцир“ на Арктику
Основни задаци „Магнолије“ су уништавање објеката противваздухопловне одбране (ПВО) и радио-електронског ратовања, ракетних бацача, оклопних возила, утврђења, десантних средстава и непријатељског особља.
Перспективни самоходни систем није једини примерак борбене технике предвиђене за сурове климатске услове на Арктику.
На пример, за јединице ПВО је направљена арктичка верзија противваздушног ракетног комплекса „Панцир“. Овај ракетни комплекс се одлично показао у неколико војних конфликата, међутим, за крајњи Север је направљено неколико значајних промена у дизајну.
Бојева глава „Панцира-СА“ постављена је на исто оклопно возило „Витјаз“, али се одустало од противваздушног митраљеза, пошто се на изузетно ниским температурама ефикасност гађања смањује. Уместо топа, додато је шест ракетних лансера домета до 20 километара.
Још једно возило ПВО има већу проходност. У питању је противваздушни ракетни комплекс малог домета „Тор-М2ДТ", којег је војска добила прошлог лета.
Он може да функционише при температури нижој од 50 степени, да се креће по неравном терену и превазилази водене препреке. Тактичко-техничке карактеристике су исте као у обичном „Тору“.
Он може да погоди све типове ваздушних циљева: авионе, хеликоптере, ракете, вођене муниције и мале дронове до 16 километара и надморске висине до 12 километара. Што се тиче муниције, има 16 противавионских пројектила, које лансира са интервалом од 2,5 секунде. „Тор“ ради на принципу „једна ракета - једна мета“, што потврђује његову прецизност.
За борбена дејства на земљи, арктичке јединице имају модернизоване тенкове Т-80БВМ, као и хаубице на бази оклопних транспортера МТ-ЛБ.
Превозна средства
Војници арктичких јединица користе и хеликоптере Ми-8АМТШ-ВА. Главна особина ових хеликоптера је што веома брзо стартују све системе, мотори се без проблема покрећу чак и на минус 60 степени.
Домет лета Ми-8 са додатним резервоарима за гориво је преко 1.400 километара, а летелица може да остане у ваздуху више од седам сати.
На копну војници користе и познате „мотолиге“ са посебним гусеницама. Војници имају и возила за снег и мочварне пределе са огромним гумама, али са веома ниским притиском. Уз помоћ њих војска извиђа терен, гради путеве, процењује ситуацију са ледом и прати колоне војне опреме.
Војници и официри се крећу и моторним санкама које имају кабине са грејањем, камионима са погоном на сва четири точка „Урал“ и КАМАЗ и бродовима са ваздушним душецима. У неким јединицама користе санке које вуку пси или ирваси, превозно средство које може да прође тамо где се заглави најбоље теренско возило.
Арктичке војне јединице ће добити и специјалну одећу чији се стандардни комплет састоји од 20 елемената. Униформа је направљена од вишеслојног материјала, врло је топла, лагана и не омета кретање војника.