На позив Привредне коморе Србије или самоиницијативно, пријавом путем портала електронске управе, више од 22.000 страних држављана вакцинисало се цепивом „АстраЗенеке“ у четвртак, суботу и недељу у Србији. Надлежни су саопштили да то није омело имунизацију српског становништва, јер је истовремено вакцинисано више од 28.000 наших грађана, као и да је Србија тим потезом „одржала час хуманости и солидарности“.
С друге стране, како време одмиче, идеја о солидарности која је до скоро владала у ЕУ све мање подсећа на заједништво. Аустрија се током самита земаља чланица успротивила неравномерној расподели вакцина у оквиру Уније и најавила да ће ставити вето на сваку одлуку о подели која не укључује ту земљу. Осим ње, неједнаком расподелом незадовољне су и Чешка, Словачка, Хрватска...
Вакцинација побољшала позицију Србије која је изненадила регион и свет
Писац и новинар Мухарем Баздуљ за Спутњик оцењује да је вакцинација иностраних држављана добар потез са сваке тачке гледишта, а поготово с аспекта хуманости, јер је су тиме људи заштићени од тежег облика обољевања, чиме су неки животи спасени.
„Као колатерална добит од тога је сигурно промена имиџа Србије у свету, даљим европским земљама, али и у доброј мери и у региону, где код политичких елита земаља чији су држављани вакцинисани постоји раширен негативан стереотип о Србији. Оно што ми је занимљиво да гледам је то што највећи број тих људи, који су познати по антисрпским изјавама, са смркнутим изразом лица и пола гласа хвале ово. Не могу да нађу негативан угао из којег би ово гледали. Од Израела до Канаде сам чуо људе који тврде да не памте да се о Србији писало позитивније у последњих 10, 20, 30 година. Ово не треба гледати као ПР акцију, већ првенствено као хуман гест, али на нивоу ПР-а, као колатералне користи, ово нам, рекао бих, даје већи утицај и од Ђоковића и Јокића “, истиче Баздуљ и подвлачи да је Србија прва земља на свету која је вакцинисала мигранте.
Баздуљ се осврнуо и на скептицизам упућен ка одлуци да страни држављани буду вакцинисани цепивом „АстраЗенеке“:
„Да је случајно Србија кренула да даје ’Спутњик‘ (Sputnik V) или ’Синофарм‘, исти ти скептици би били најгласнији да им се даје нека вакцина која није потврђена у западним лабораторијама. У целој ситуацији, тај део с ’АстраЗенеком‘ има посебну тежину с политичке тачке гледишта“.
Успех политике „четири стуба“
Програмски директор „Демостата“ Зоран Пановић тврди да је усавршена политика „четири стуба“, која подразумева сарадњу с Москвом, Пекингом, Бриселом и Вашингтоном, Србији дала предност у „вакциналној политици“ и омогућила јој да заузме бољу позицију у односу на друге земље.
„Тиме је успела да се представи као регионални центар вакцинације. Мислим да се у региону то често назива ’тенденциозним маркетингом‘. Ја сматрам да је ономе ко се вакцинише, ако спасава своје здравље, сасвим небитно да ли има маркетинга или нема. Све ово бих пре назвао једном врстом позитивног публицитета и ’меке моћи‘ коју је показала Србија“, каже Пановић.
Теоретичар комуникација и редитељ Станко Црнобрња сматра да је Србија успела да претпостави стање у коме ће се свет наћи за време пандемије, те да је једна од ретких земаља која је успела да на време набави вакцине с различитих страна и на тај начин предупреди проблем недостатка цепива и покаже солидарност путем „вакцина-дипломатије“.
„Мислим да је врло добро што је то решење донесено без великих недоумица, да се помаже и другим земљама и то не само оним у окружењу. Видимо да је, примера ради, Немац дошао да се вакцинише и то доктор. То је у свету изазвало велико изненађење, да је Србија, тако мала и релативно сиромашна, успела да све то обезбеди и организује. То је, свакако, случај без преседана. То свакако подиже углед и озбиљност Србије на том плану“, оцењује Црнобрња.
Вакцинација – најјаче „оружје“
Црнобрња подсећа да је политика 21. века груба и непоштена, због чега велике државе таквим решењима или завиде или су према њима скептичне и на тај начин уносе „тамну боју“ у читаву ситуацију.
„Ситуација је таква да ће, како год окренете, неко да вас критикује. То је важна лекција за наше политичко руководство, да та врста одлуке, која је релативно храбра, треба да се изнесе до краја и да ће онда позитивне стране таквог процеса вероватно да превагну негативне, иако је ’стара Европа‘ много осветољубива, поготово Британци. И ово ће, на крају крајева, бити предмет ’обарања руку‘“, напомиње Црнобрња.
Пановић додаје да је сваки гест који Србију извлачи из деструктивне позиције добар за њу:
„Мислим да је вакцинација једно од најјачих ’оружја‘ које Србија тренутно има. Једноставно, она афирмише Србију у Европи и у региону, а с друге стране и јак потенцијал власти у односу на опозицију, у смислу да се вакцинацијом компензују неупитни дефицити у српској демократији“.
Сазнајте: Како су у рату за вакцине савезници оставили Европу на цедилу