Зафир Хаџиманов преминуо је 27. марта у Београду, у 77. години, од последица инфекције вирусом корона.
Небојша Брадић: Доносио је јаке емоције, страдање, побуне, победе
„Својом интерпретацијом Зафир је донео јаке емоције, страдање, побуне, победе, допринео је на тај начин да мјузикл 'Јадници' буде вољена и радо гледана представа, да живи. Његових шест година играња 'Јадника' на сцени „Мадленијанума“ заиста је обележило саму представу. Ја и дан-данас, седећи у гледалишту и слушајући како други млади певачи изводе ову продукцију, увек у сећању имам Зафиров моћни глас и његову интерпретацију песама које и дан-данас звуче“, каже у разговору за Спутњик Небојша Брадић који је режирао ову представу.
Према његовим речима, Зафир Хаџиманов је у музичко позориште донео, пре свега, своју аутентичну природу и бројне таленте – музички, певачки, глумачки.
„Он је пристајао уз жанр мјузикла и ту никада није било проблема. Није се постављало питање да ли он то може да отпева, одглуми и да томе да харизму коју продукција тражи“, каже Брадић, који је с Хаџимановом сарађивао и у мјузиклу „Ребека“, постављеном такође на сцени „Мадленијанума“.
Наш саговорник подсећа на то да је продукција „Јадника“ посебно захтевна када је реч о улози Жана Валжана, који је носилац радње у тросатном мјузиклу.
„Зафир Хаџиманов је био један од најстаријих глумаца у свету који је играо и певао ову улогу. Премијеру је играо са 64 године. Та улога је веома захтевна, има велики распон, почиње у тренутку када лик има 40 година, а завршава се практично његовом смрћу. То треба одиграти, тај епски захват, али и силне психолошке нијансе које та улога доноси и да све то, наравно, буде у добром правцу, са свим захтевима које ово музичко дело ставља пред актере“, наглашава Брадић.
Зафиров Жан Валжан била је, према Брадићевим речима, добро маркирана улога, јер је омогућила да млади певачи уз њега добију искуства која до тада нису имали.
„Сигуран сам да ће то што је он даровао тој представи остати као наслеђе. Његова персоналност је на свој начин носила „Јаднике“, а публици је остала у трајном сећању“, каже Небојша Брадић.
Пеца Поповић: Изгубили смо важну карику у озбиљном музичком ланцу
Зафир Хаџиманов је, како подсећа новинар и публициста Петар Пеца Поповић, потекао из „чувене музичке и цивилизацијске породице Хаџиманов“.
Његов отац Васил Хаџиманов цео живот је посветио традиционалној македонској музици. Имао је апсолутни слух, а од своје седамнаесте године записивао је народне песме. Иза њега је остало око 6.000 етномузиколошких записа који се чувају у Македонској академији наука и уметности.
„Као што је стари Васил дошао 1936. у Београд у народној ношњи и од Царевца тражио да буде радио певач, па певао песму 'Зајди, зајди' први пут у Београду, тако је Зафир Хаџиманов као млад студент Академије за позориште и телевизију на глуми, на ФДУ, почео да пева у Радио Београду, у Омладинском радио оркестру“, подсећа Пеца Поповић.
Почетком шездесетих година Зафир Хаџиманов је почео да гради каријеру као шансоњер. У време када је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, 1967. године, већ је био познати певач, који је иза себе имао наступе на бројним фестивалима и неколико студијских албума.
„Био је певач другачијег жанра него што је то било шездесетих или седамдесетих било модерно. Он никад није припадао првом ешалону најпопуларнијих певача, али је увек био аутентичан певач и није чудо што је после завршио као један од јунака мјузикла, као што је овде био 'Виолиниста на крову', који је и у Бостону и Њујорку певао на енглеском“, наводи Пеца Поповић.
Исте године када је дипломирао на ФДУ, Зафир Хаџиманов је добио главну улогу у популарном кримићу „Нож“ Жике Митровића, а потом и у култном остварењу „Македонска крвава свадба“Трајчета Попова. Ипак, музика га је више привлачила.
У то време се заљубио у певачицу Сенку Велетанлић, с којом је 1973. године добио сина Васила, данас истакнутог пијанисту и џез музичара.
„Цела породица Хаџиманов се бави музиком, његова супруга Сенка је чувени интерпретатор, његова свастика Бисера познати интерпретатор блуза, џеза и популарне музике, Васил је прави наследник. Изгубили смо карику у једном озбиљном музичком и цивилизацијском ланцу. Надам се да ће његов син Васил чувати у будућности то велико име и презиме“, каже Пеца Поповић.
Васил Хаџиманов: Зафир је за собом оставио право богатство
А Васил Хаџиманов је, поводом очеве смрти, на Фејсбуку објавио дирљиву поруку, у којој је навео да велико срце његовог оца није успело да добије битку с грозном болешћу.
„За собом је оставио право богатство, од песама које је тако мајсторски лако певао, преко својих многобројних и разноврсних композиција, књига поезије и прозе, све до ненадмашивих улога у позоришту и на филму. Његов несавладиви дух, способност да се у свакој ситуацији снађе и нађе на ногама, енергија да све што ради увек ради целим својим бићем, а да док све то ради буде истовремено врхунски шмекер... то мора да се памти“, записао је Васил Хаџиманов.
Зафир Хаџиманов је објавио и неколико збирки песама на српском и македонском језику, а 2007. године проглашен је почасним амбасадором културе Македоније у Србији.
Пеца Поповић подсећа да је последњи велики музички пројекат Зафира Хаџиманова био компилацијски албум македонских традиционалних песама, објављен 2014. године, чиме је „заокружио причу своје породице“.