Лист пише да Москва наставља да одржава повољан положај на копну у региону Балтичког мора. Стога ће у случају рата, према мишљењу аналитичара, руској војсци бити лакше да добије појачање.
Осим тога, према прорачунима Института за одбрамбена истраживања, Москва за недељу дана може да окупи и пошаље у Северну Европу до 68 механизованих батаљона, а НАТО — највише 43.
Још један важан фактор је чињеница да Русија има велики број артиљерије и копнених система за противваздухопловну одбрану, кажу експерти.
Они су нагласили да Алијанса, за разлику од Русије, располаже мањим бројем јединица за сукобе високог интензитета и да су оне мање координисане, јер служе под различитим командама у различитим земљама.
Истовремено, специјалисти сматрају да и НАТО има своје предности, посебно на мору и у ваздуху.
Према неким проценама, до 80 одсто ватрене моћи Запада отпада на авијацију.
„Русија може да бира где да нападне, што значи да би избегла сусрет са делом копнених трупа Запада. Стога би се све одвијало толико брзо да НАТО авиони не би успели да предузму мере против руских копнених снага“, сматра један од истраживача Кристер Палин.
Закључак експерата је да је наоружање земаља-чланица НАТО-а попут Немачке, Пољске и Велике Британије упркос бројности у незадовољавајућем стању.
Прочитајте још: