Од хероја до хероине
Шта је све „Орландо“ Вирџиније Вулф? Биографијао енглеском племићу који живи 300 година и који се једног јутра буди као жена, роман о авантурама јунака/јунакиње од елизабетанског доба до прве половине 20. века, најдуже љубавно писмо у историји књижевности, поема о ненаписаној књижевности, о стварању? Роман Вирџиније Вулф, објављен 1928. године, како каже Исидора Секулић је најкаприциознија, најсмелија и најнеодговорнија фикција која говори о путовању душе ка савршенству, ка поезији.
Орландов живот почиње у време владавине краљице Елизабете и траје до данас. Орландо је мушкарац који се једног јутра буди као жена, он је неуки стихоклепац који постаје песникиња, он је наивна душа која проналази своје савршенство у стваралаштву.
„'Орландо' је прича о британском племићу који жели да буде песник, коме је све дато, међутим, он се остварује као писац тек када постане лејди. Ми дакле као људска бића тежимо савршенству, а Орландо постаје то што жели – постаје списатељица онда када се трансформише у жену“, каже за Спутњик редитељ представе Бојан Ђорђев.
Иако се Орландо једнога јутра у Константинопољу буди као жена, он остаје исти. Његови су личност и карактер непромењени, али улога и статус који сада као лејди поседује доведени су у питање, као што су право на поетски глас и поседовање имања.
„Описујући Орландову промену пола, Вирџинија Вурлф упућује на макараду, односно друштвени код који се приписује половима. Цела западноевропска цивилизација заснована је на раздвајању многих ствари, па и родова“, сматра Ђорђев и додаје да се заправо ставовима, аргументацијом, производима људи класификују као мушкарци и жене.
Представа са два главна глумца
Базирајући своју представу на идеји о Орланду као бићу које долази до савршенства транформишући се, у представи ће Орланда једно вече играти глумица, а друго глумац.
„То је двоје младих глумаца, Ива Милановић и Драган Секулић који ће играти у одвојеним представама. Таквом поделом улога они показују да је Орландо универзално биће, да промена пола заиста није промена у Орланду, већ у начину на који свет доживљава ту промену“, открива редитељ који је на пробама радио паралалено са оба глумца.
Биографија посвећена Вити Саквил Вест
„Биограф је сада суочен са тешкоћом коју је боље можда да призна него да је заташка“, пише Вирџинија Вулф у „Орланду“, делу које назива биографијом, или на латинском „Вита“, а што јасно упућује на Виту Саквил Вест, пријатељицу и љубавницу Виџиније Вулф. „Орландо“ је отуда познат и као најдуже љубавно писмо у књижевности упућено управо Вити Саквил Вест, чији је живот послужио за обликовање овог чудесног хероја који живи свој вишевековни живот.
„Орландо стално среће људе који су заљубљени у њега, односну у њу. Управо зато смо решили да усвојимо говор заљубљених“, наводи редитељ и открива да је Орландо све време објекат жудње који прелази у субјекат онда када проговори кроз своје дело, поему „Храст“ коју је за потребе представе написао Горан Ферчец.
„Орландо чезне за поетским остварењем, због чега роман постаје путовање једног лика од наивног стихоклепца до признате поетесе која објављује поему ’Храст’. У нашој представи то је алтернативна, имагинарна верзија ’Храста’ која тихом Орланду на крају даје снажан глас“, тврди редитељ.
Путовање кроз ненаписана дела женске књижевности
Ако је Џојсов „Уликс“ путовање кроз историју стила енгелског писаног стваралаштва, „Орландо“ је путовање кроз ненаписана дела женске књижевности, а ова представа то појачава и то са дистанцом од скоро сто година.
„Не само колико мало женских писаца имамо, ми имамо и мало романа који су на пример овенчани НИН-овом наградом, а у којем су главни ликови жене. Није се много тога променило у статусу женске књижевности и наша представа ствара паралелни ток романа Вирџиније Вулф. Неке ствари наглашавамо, неке мењамо, неке довршавамо и то са великом временском дистанцом“, закључује Ђорђев.
У представи „Орландо“ редитеља Бојана Ђорђева ауторски тим чине драматурзи Тања Шљивар и Горан Ферчец. Сценографију је радио Синиша Илић, костим Маја Мирковић, сценски покрет Чарни Ђерић, а за сценски говор задужена је Дијана Маројевић. Музику потписује Лука Папић.
Поред Иве Милановић и Драгана Секулића који ће у одвојеним изведбама тумачити Орланда, у ансамблу су и Александра Николић, Вања Ејдус, Калина Ковачевић, Никола Вујовић, Зоран Ћосић, Павле Јеринић, Милош Ђорђевић, Сена Ђоровић.