Љубинка Милинчић: Они више не постоје — муњевит одговор Кинеза Западу /видео/

Читав западни свет данас чини 10 одсто светског становништва, а сама Кина 20 одсто. Кад се томе дода Русија, није чудно што Америци стижу упозорења трезвених људи из целог света, али и из самих САД, да на такву силу са истока нико не сме да удари. Па ни држава која још себе сматра најјачом, али јој та позиција све више и неповратније измиче.
Sputnik

Нови амерички председник је, међутим, осетљив на ветар, али не и на разумне примедбе — још је Кисинџер говорио да Америка може себи да дозволи да удари на Русију, ако је Кина на њеној страни, или на Кину, ако је Русија на страни САД, али да на обе — никако не би смела. 

Истовремени напад на Русију и Кину

Приче о Русији као агресору који подрива светски поредак, који бира америчког председника, врши сајбер-нападе, трује, како кажу, у својој, али и туђим земљама, и ко зна шта још, обогаћене су ових дана оптужбама да Кина угњетава Ујгуре, да не поштује њихова људска права, а и једнима и другима је нови амерички председник запретио — Русији да ће све то да „плати“, а Кина ће бити обуздана.

А да би то они схватили озбиљно — у Црном мору, хиљадама километара од родне луке, брчкају се два америчка носача ракета, повећава се број летова стратешке авијације САД око граница Русије, а за трећину се повећао и број шпијунских летова.

Исто је и са Кином, после дрског упозорења у Енкориџу, на које је Кина оштро одговорила, уследила су и конкретна дејства — поред вежби у Жутом мору, које готово непрекидно трају преко целе године, Американци су довезли у Јапан тешки разарач, а најавили су и нову ракетну базу на острвима у Источном кинеском или Јужном кинеском мору за случај потенцијалне агресије Кине.

Америка, Канада и ЕУ су увеле санкције Кини због кршења људских права Ујгура, а Кина је муњевито одговорила истом мером…

Они више не постоје

И грађани Кине дали су свој допринос антизападним санкцијама бојкотујући, па и спаљујући западну робу. Спаљиване су патике „адидас“, нестао је „Ејч енд Ем”. Нема га ни на кинеским претраживачима друштвених мрежа, ни на навигаторима који „показују пут“ возилима, ни као поштанска адреса. А ако неки купац ипак нађе продавницу, која и даље постоји и ради — неће моћи да плати јер кју-ар код, који је обавезан кад плаћају Кинези, телефон просто не препознаје.

Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров у недавној посети Кини предложио је свом кинеском колеги да напусте западне платне системе и тргују у својим валутама. „Ако САД желе да зауставе технолошки развој Русије и Кине, треба да будемо самостални и да не зависимо од њих.“

То је била једна од главних тема недавног састанка на којем је констатовано да односи између две земље никад нису били на тако високом нивоу, а договор о пријатељству и сарадњи потписан пре 20 година аутоматски је продужен на још пет.

Тако су се обистиниле слутње светских, али и америчких аналитичара, да ће Америка својим понашањем према Русији и Кини натерати две велике земље да се удруже.

Москва и Пекинг траже да се одбаци политизација теме заштите људских права и пракса њиховог коришћења као изговора за мешање у унутрашње ствари других држава и примену политике санкција.

Русија и Кина морају да мобилишу истомишљенике за заштиту принципа Повеље Уједињених нација. Лавров је подсетио да западне земље покушавају „свим силама да обезбеде своје доминирање“, између осталог и игноришући Повељу ОУН и замену Повеље својим правилима.

Необјављени војни савез

Кина и Русија већ деценијама веома добро сарађују и у Уједињеним нацијама, борећи се за мултиполарност света. Често их називају и „необјављеним војним савезницима“, што ипак није тачно, иако две земље размењују искуства, организују заједничке вежбе, сарађују у космичкој области и сарађују у систему упозоравања у ракетним нападима. Москва продаје Кини авионе Су-35 и систем С-400.

Од доласка Бајдена на чело Америке инсистира се на подели света на запад и незапад. При чему ово друго значи антируски и у нешто мањој мери — антикинески савез. Зближавање ове две земље чини их јачим у економским, војним и геополитичким односима. Неће морати да се боре на два фронта, као што је СССР морао шездесетих година. Русија не мора да брине о Кини, а Кина о Русији. Америка, која се у читавој својој историји трудила да не отвара два фронта истовремено, овог пута је то учинила. Неко ће то заиста морати да плати. Али то нису ни Русија ни Кина.

Претходне емисије „Мој поглед на Русију“:

Све емисије „Мој поглед на Русију“ погледајте ОВДЕ.

Коментар