Апсурдност геополитичке ситуације у којој се налазе поједине балканске земље речито се може видети на примеру Црне Горе, чији премијер преговара са шефом руске дипломатије о набавци руских вакцина Спутњик Ве, али и о обележавању 310 година од успостављања политичких веза, док се у истом дану његова влада придружује санкцијама које је ЕУ увела Русији због наводних кршења људских права у случају Алексеја Наваљног.
Уз Црну Гору, санкцијама су се прикључиле и друге две чланице НАТО са простора бивше Југославије које нису чланице ЕУ, Северна Македонија и Албанија.
Апсурдна ситуација балканских земаља - против Русије која им је потребна
То што црногорски премијер Кривокапић истовремено уговара набавку Спутњика Ве и придружује се санкцијама Русији, Александар Гајић из Института за европске студије назива својеврсним парадоксом у коме се налазе балканске земље. Оне су свесне да са Запада не могу да добију довољну количину вакцина и рачунају да Русија схвата њихову ситуацију – да се налазе под притиском и да се под принудом придружују санкцијама.
„Русија сада има могућност да, или одбије њихове захтеве за вакцинама, или да покаже широкогрудост, да им и поред тога што им балканске земље уводе санкције следећи диктат великих сила са Запада, да вакцине, узимајући у обзир дипломатске односе, шире геостратешке интересе и, пре свега увиђајући да су те земље то учиниле под притиском“, наводи он.
Према Гајићевим речима, проблем је управо у томе што су Црна Гора, Северна Македонија и Албанија чланице НАТО – због чланства у северноатлантској алијанси оне су принуђене да се придруже санкцијама како би исказале лојалност и не би сносиле последице.
„Са једне стране, оне се налазе у незавидној здравственој ситуацији и искају вакцине од кога год могу, а најпре од Русије. Са друге стране, пошто су чланице НАТО, принуђене су да следе политику коју диктирају доминантне чланице пакта и ЕУ“, објашњава Гајић.
Српски рецепт – функционишу четири стуба
Србија, пак, није чланица НАТО и не мора слепо да следи диктате западних сила, додаје Гајић – наша земља је тек у последњих неколико година почела да примењује давно прокламовану политику „четири стуба“ спољне политике. Србија, према Гајићевим речима, има довољно широк маневарски простор и потенцијале који јој омогућавају да нико не може лако да је уцени.
„И економска ситуација у Србији неупоредиво је боља него што је била пре пет, шест година, тако да околности у којима се наша земља налази, уз добре односе и на истоку и на западу доносе позитивне резултате. Уз то, у региону се Србија позиционирала као неко ко помаже другима и има довољно способности да се сам снабде вакцинама, док у процесу придруживања ЕУ није обавезна да се прикључи заједничкој спољној и безбедносној политици док не постане пуноправна чланица Уније. Ни ове друге земље нису обавезне да следе спољну политику ЕУ, али очигледно је да им је улазак у НАТО сузио спољнополитичке могућности“, наводи Гајић.
Наук за будућност
Објава да су се Црна Гора, Албанија и Северна Македонија придружиле проширеним санкцијама ЕУ против Русије стигла је из Брисела.
Уз три балканске земље, санкцијама су се придружиле и Украјина, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн, а високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ саопштио је да званични Брисел ове одлуке прима к знању и поздравља их.
Европска унија је, подсећамо, 2. марта увела санкције четворици држављана Русије у оквиру новог глобалног режима због наводног кршења људских права у случају хапшења Алексеја Наваљног.
Након ЕУ и Сједињене Америчке Државе су најавиле увођење санкција Русији. На списку санкција налази се 14 организација са формулацијом „за производњу биолошког и хемијског оружја“. Осим тога, америчке санкције усмерене су на конкретна лица и организације, а укључиваће и ограничења на извоз и визе.
Крајем марта је и Канада увела санкције против девет руских званичника због ситуације са Наваљним.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков истакао је да нове санкције ЕУ и САД против Русије знатно штете ионако жалосним односима. Он је приметио да је Кремљ уверен да политика санкција против Русије не постиже свој циљ.
Сличну решеност да следе ЕУ и друге западне силе, балканске државе донедавно су показивале и по питању набавке вакцина, да би се убрзо предомислиле и, након што су схватиле да са запада неће добити вакцине, почеле да их набављају од Русије и Кине. Слободно се може рећи да су три балканске чланице НАТО демонстративно одбијале да размотре могућности куповине вакцина са истока.
Још почетком фебруара, македонски министар економије Кречник Бектеши одбијао је могућност набавке вакцина са истока.
„Србија купује вакцине из Русије, али ми смо као држава оријентисани према Европској унији“, рекао је он, док је албански Еди Рама у истом периоду понуду Русије да његову земљу снабде вакцином Спутњик Ве назвао „провокацијом“.
Ситуација се убрзо променила, па је Северна Македонија крајем фебруара и почетком марта уговорила куповину 100 000 доза вакцине Спутњик Ве, док је у Албанији масовна вакцинација почела тек пошто је та земља крајем овог месеца набавила 192 000 доза кинеске вакцине.
Можда ће се три балканске земље, поучене примером вакцина, ослободити и других геополитичких стега када су у питању земље Истока.