Санкције за РТ у Летонији – грубо кршење слободе штампе и међународног права

Ширење било каквих „назови санкција“ на медије, односно забрана медија и слободног извештавања нема никаквог утемељења у међународном праву. То је најгрубље могуће кршење слободе штампе, слободе медија, слободе извештавања и могућности људи на том простору да добију информације од одређеног медија.
Sputnik

Овако адвокат Горан Петронијевић за Спутњик коментарише вест да је Летонија почела да затвара приступ сајту „РТ“ на руском језику, па овај сајт није доступан корисницима неколико главних провајдера у земљи.

Летонија и Литванија су још прошле године забраниле емитовање „РТ-ја“ због европских санкција против Дмитрија Кисељова који, како је подсетила главна уредница телевизије „РТ“ Маргарита Симоњан, нема никакве везе са „РТ“, али се налази на челу новинске агенције „Русија севодња”.

Санкције за РТ грубо кршење слободе штампе и међународног права

Према Петронијевићевим речима, санкције су, као мера принуде одређене државе, средство међународног права које подразумева одговарајућу одлуку одговарајућег органа Уједињених нација - Савета безбедности или неког другог органа Светске организације.

„У свим овим случајевима једностраног увођења санкција од стране Сједињених Америчких Држава или њихових савезника ради се о „ад хок“ одређеним такозваним санкцијама, што значи нарушавање билатералних односа између појединачно тих земаља и треће земље према којој се санкције уводе. То нема везе са међународним правом када су у питању саме санкције. Притом, увођење појединачних санкција према одређеним физичким лицима такође је неутемељено у међународном јавном и међународном приватном праву, јер појединачно земља може да ограничи одређена права одређеног физичког лица које је држављанин треће државе, али која су везана за остваривање активности или права тог лица на територији те државе, али не и трећих држава“, каже Петронијевић и понавља да ширење било каквих „назови санкција“ на медије нема никаквог утемељења у међународном праву.

У Летонији добро знају ко је Кисељов

Да не говоримо, додаје наш саговорник, о заблудама типа да ли је неко директор једне медијске куће, па се уводе санкције тој медијској кући, а онда долази до намерне или случајне збрке па се уводе санкције другој медијској кући.

„Ја лично мислим да они добро знају ко је директор „Спутњика“, ко директор „РТ-ја“ и свих осталих медија у Русији, али да је то све заједно део једног система опште русофобије која сада нажалост, са повратком глобалистичког, неолибералног модела владања у Сједињеним Америчким Државама, поново васкрсава. Поново васкрсава вампир звани „изазивање међународних сукоба“. Дакле, нема санкција које једна земља или више њих уводе другој земљи без одлуке одговарајућих органа“, истиче адвокат.

Насиље над правом

Он објашњава да санкције јесу предвиђене и да постоји могућност за њихово изрицање, али да за њих постоји обавеза доношења од стране надлежног органа Уједињених нација.

„Ако тога нема, онда нема санкција и то је онда само насиље над правом и билатерални чин између те државе и оне према којој се, наводно, уводе санкције. Трампова владавина очигледно је била искорак у десну страну, односно искорак у суверенизам, али нажалост тај глобалистички, неолиберални модел, односно све оно што се дешавало пре Трампа, а ево сада се дешава и после њега у САД, представља чисто насиље над правом“, закључује Горан Петронијевић за Спутњик.

Летонски Национални савет позвао је и друге земље ЕУ да се придруже забрани емитовања „РТ“. У Естонији је раније већ практично био забрањен рад редакције Спутњика, уз претње да ће се против новинара покренути кривични поступци, а у самој Летонији покренути су кривични поступци против новинара који су сарађивали са агенцијом „Русија севодња“.

Агенција Спутњик Летонија такође је јавила је да је Национални савет за електронске медије Летоније блокирао приступ сајтовима „нтв.ру“, „рус24.тв“, „теледејз.нет“, преко којих могу да се гледају руске телевизијске станице на интернету.

Коментар