Дарко Танасковић: Степинац не може да буде светитељ, јер је подржавао усташке власти

Не стишава се бура око писама кардинала Алојзија Степинца која су потврдила да се залагао за истребљење православаца. На северу Косова ниче база Косовских безбедносних снага. Београд је под притиском ЕУ да се придружи санкцијама Русији, а турски председник моли приштинске званичнике да преиспитају одлуку о отварању амбасаде у Јерусалиму. 
Sputnik
Дарко Танасковић: Степинац не може да буде светитељ, јер је подржавао усташке власти

О овим темама у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ своје мишљење даје оријенталиста, филолог, исламолог, књижевник и дипломата који је био службовао у Ватикану, Турској, Азербејџану и Унеску проф. др Дарко Танасковић.

Питаћемо га као члана мешовите православно-католичке комисије, која је годину дана разматрала улогу Алојзија Степинца у Другом светском рату да ли је имао увид у ова писма и какав утисак је стекао? Да ли ће та комисија наставити са радом?  Да ли би у току понтификата папе Фрање могло да дође до канонизације Степинца? Како Србија успева да се одупре притиску ЕУ да не уведе санкције Русији због Алексеја Наваљног? Да ли је војна база Косовских безбедносних снага у Јужној Митровици претња за Србију? Смемо ли да искључимо могућност да се над српским народом и српском баштином неће поновити мартовско насиље из 2004? Да ли Приштина планира да аплицира за чланство у Унеско? Зашто Турска замера Приштини на отварању амбасаде у Јерусалиму? Какви су данас односи Београда и Анкаре? Има ли Турска империјалну носталгију?

Емисију води и уређује Наташа Милосављевић.

Коментар