Васић је за К1 рекао да коришћење дигиталних услуга штеди грађанима и време и новац.
„Ако упоредимо колико нам је времена и новца потребно за одлазак у експозитуру, око 30 минута да одемо до експозитуре, неко време за плаћање проведемо у експозитури, затим повратак назад, то наравно више кошта него дигитални начин плаћања“, рекао је Васић.
Истиче да физичко плаћање по налогу кошта 50 динара, а преко мобилних апликација клијенти у пакету плаћање више налога имају за 100, 200, 300 или 400 динара, или је дигитално та цена по налогу 10 динара.
„То је очито уштеда. Жеља банака је да олакша клијентима“, рекао је Васић.
Указао је да у Србији постоји 26 банака и да нису све подигле цене услуга, те поручио да свако ко је незадовољан својом банком може да је промени.
Истакао је да кредитна активност банака током пандемије није стала и да су банке наставиле да кредитирају грађане и привреду.
С друге стране, председник Удружења банкарских клијената „Ефектива“ Дејан Гавриловић каже да такво образложење за повећање цена појединих банкарских услуга „не пије воду“ и додаје да су и поједине дигиталне услуге поскупеле.
„Када је почела промоција електронског банкарства, аргументи банака су били управо ти да се штеди време и новац, али штеде и банкари јер тиме имају мањи број запослених“, рекао је Гавриловић.
За повећање цена појединих услуга каже да не постоји логично објашњење које може да оправда такав поступак банака.
Гавриловић наводи да због тога имају доста жалби грађана, посебно на драстичан раст цена у једној банци и увођење нових тарифа.
Он је додао да се сада појавила и накнада за одржавање девизног рачуна, која никада није постојала, или накнада за извршење трајног налога, пренео је Танјуг.