Део хришћанског света данас слави Ускрс

Део хришћанских верника - католици, протестанти, агликанци и неке мање цркве обележавају данас Ускрс, највећи хришћански празник којим се прославља повратак Исуса Христа у живот – васкрсење.
Sputnik

У ускршњој посланици, београдски надбискуп Станислав Хочевар поручио је да човечанство не може да се руководи само егзактним наукама, само жељом за профитом, само жељом за уживањем, каријеризмом или само дигиталном мрежом и видео-забавама, већ може напредовати само силином истинског и аутентичног људског духа и силином Божјега Светог Духа.

Ако ми, људи, сами себе духовно не преображавамо и не примамо Божјег Светог Духа, навео је он, никако не можемо живети здраво и не можемо живети у хармонији са читавим створеним светом.

„И ова је година на планетарној равни обележена пандемијом Ковид19. Та чињеница ме, с једне стране, чини силно неспокојним, али ме, с друге, још силније усмерава ка спасоносној стварности промишљања, трагања и процењивања целокупног људског живота“, рекао је Хочевар.

Као човеку који, како каже, воли живот и историју, тешко му је да схвати како је могуће да је читаво човечанство готово дословце клекло пред овом појавом, преноси Танјуг.

Према хришћанском веровању, Исус је васкрсао трећег дана после смрти тј. прве недеље после Великог петка.

Ускршње славље је за вернике крај Великог поста, а за овај празник везује се обичај даривања и једења јаја, која су симбол обнављања природе и живота.

Традиционално се јаја фарбају на Велики петак, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв.

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа или страшник.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

Из теолошке перспективе, Ускрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством.

Коментар