Љубинка Милинчић: Ко би био прва жртва у „најављеном рату“ између Русије и НАТО-а /видео/

Недавна изјава руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова да сваки покушај да се изазове рат у Донбасу може довести до распада Украјине, требало је да упозори руководство ове земље да ће она бити прва жртва евентуалног рата у Донбасу и Луганску.
Sputnik

Али, они као да га нису добро чули, или разумели. Напротив, Алексеј Арестович, представник Украјине у Тространој контакт-групи за Донбас, изјавио је да најављене војне вежбе НАТО-а „Defender Europe 2021.“ („Заштитник Европе 2021.“) представљају припрему за рат с Русијом.

Војска за најављени рат већ стиже

Алијанса је већ започела концентрисање и пребацивање снага, као и организацију логистичких питања, а основни правац је заузимање Крима и свега што се налази северније од њега.

У највећој војној вежби од времена Хладног рата, која је већ започета и трајаће до краја јуна, учествује више од 30 хиљада војника из 26 земаља, који вежбају на 31 полигону у 13 европских земаља. На територији Естоније, Румуније и Бугарске планиране су четири ваздушно-десантне операције уз учешће 7.000 војника. У њима ће учествовати и земље које нису чланице Алијансе — БиХ, Грузија, делимично такозвана република Косово, Молдавија и Украјина.

У Црно море већ је упловио разарач USS Thomas Hudner (DDG-116) и ракетна крстарица USS Monterey (СG-61). Бродови су део ударне групе носача авиона, на чијем је челу атомски носач авиона Двајт Ајзенхауер. Остали бродови из те групе тренутно се налазе у Средоземном мору поред Турске обале.

У естонску базу Емари стигло је осам америчких бомбардера F-15E и F-15C, као и два авиона-танкера с горивом. Ако се узму у обзир авиони Немачке и Италије који се налазе у Литванији и Естонији, број НАТО авиона у балтичком региону је повећан на 18.

Управо је завршена и прва етапа поморског дела на обалама Румуније, у којој је учествовало 2.400 војника са 18 бродова и 10 авиона из Турске, Бугарске, Румуније, Шпаније, Холандије, Пољске и Сједињених Држава.

Ко коме прети

Како гордо изјављује украјинско руководство, смисао тих вежби је заштита од „руске претње“ коју је управо потврдио и амерички председник Бајден, обећавши Зеленском подршку и заштиту, укључујући и слање леталног оружја. Таква подршка осоколила је Украјину која је уверена да је постала „штит Европе“ и још једном се понудила за будућу чланицу Северноатлантске алијансе, али је и запретила Русији великим губицима у случају да се усуди да је нападне.

Разумемо Америку, она жури да пре завршетка „Северног тока 2“ испровоцира Русију и наведе је да уђе у Донбас и Луганск у коме живи руски народ како би га одбранила од напада украјинске војске, која такође гомила снаге на граници са ове две непризнате републике. Кад би у томе успела, уследиле би нове санкције Русији, а Ангела Меркел би тешко могла да се одбрани од америчког притиска да заустави изградњу гасовода.

Не треба ни говорити да Русија неће насести на провокације, али ће сасвим сигурно наћи начина да заштити своје становништво, а у тој игри врло лако може да се оствари Лавровљева прогноза.

Стално повећање броја НАТО вежби и броја учесника на руским границама не помаже слабљењу напетости ни у Европи ни у свету, а звецкање оружјем не може да уплаши Русију нити да је натера да прихвати било који захтев Запада ако јој то не одговара.

Грузијско искуство за наук

Наивни и неискусни Зеленски који верује у бајку о америчкој помоћи, могао би да се присети како је прошла Грузија кад ју је Америка нахушкала на Русију. Америка тада није испалила ниједан метак нити послала ниједног војника да се бори на грузијској страни. И то је логично. Никада две најјаче нуклеарне силе света неће међусобно заратити због треће земље. Бајденова „широкогруда“ помоћ ће се и у најгорој ситуацији (за Украјину) свести на хуманитарну, или евентуално на помоћ у оружју. А на све њихове „томахавке“, „иџисе“, и „морске штитове“ Русија има и одговор. И није случајно што се баш у тренутку кад су у Црно море ушли НАТО бродови, тамо нашло и шест руских томских подморница. А ових дана је читава руска војска изашла на полигоне ради провере техничких, тактичко-специјалних способности.

А Крим, коме је посвећена највећа пажња Алијансе, претворен је у гвоздену песницу која у случају НАТО напада може да пробије сваки НАТО штит.

И упркос свему томе, ситуација у Донбасу и Доњецку је драматична и могла би у сваком тренутку да ескалира. Свакодневно се пуца, дронови бацају бомбе на насељена места, људи гину, спаљују се куће…

Америчко присуство ни најмање не помаже смиривању ситуације. И шта год се догодило, једно је јасно — на територији Украјине неће гинути амерички војници.

Претходне емисије „Мој поглед на Русију“:

Коментар