Ствар је закувао пројекат канала „Истанбул“ који је на турској територији и Турска ће се питати како ће се тим каналом, који такође треба да премости саобраћај кроз Босфор и Дарданеле, одвијати саобраћај.
Ердоган и адмирали се заиграли на Босфору
Уколико би саобраћај кроз канал „Истанбул“ био без икаквих ограничења потенцијално би представљао опасност за безбедност црноморског региона, јер би, поред трговачких бродова, танкера, тим путем у Црно море могли да улазе војни бродови било које земље.
Тиме би била нарушена равнотежа која је успостављена Конвенцијом из Монтреа којом се регулише улазак војних бродова кроз Босфор.
Канал „Истанбул“ који би, како се најављује, требало да буде изграђен у наредних шест година, паралелно са Босфорским мореузом, повезивао би Мраморно море са Црним.
Замешатељство је изазвао председник турског парламента Мустафа Шентоп који је изјавио да се не може искључити иступање Турске из Конвенције из Монтреа, што је изазвало жестока реаговања, поготово у војним структурама.
Одмах су се писмом огласила 104 адмирала у пензији који сматрају неприхватљивом ревизију Конвенције из Монтреа која је обновила суверено право Турске на Босфор и Дарданеле и уредила начин пловидбе кроз мореуз.
То је већ био сигнал за оглашавање председника државе Реџепа Тајипа Ердогана који је осудио писмо адмирала и узтврдио да Турска „тренутно нити покушава, нити има намеру да напусти споразум из Монтреа. Додао је да је Анкара свесна бенефита тог споразума и да му остаје привржена, али да ће разматрати свако боље решење у будућности.
Добар познавалац прилика у Турској, некадашњи дописник Танјуга из те земље, Војислав Лалић уверен је да случај Монтре у који су се укључила и 104 адмирала није случајан и да Ердогану, пре свега, треба да послужи за унутрашњу употребу.
Шта све регулише Конвенција из Монтреа
Он подсећа да је Конвенцију из Монтреа, после дугих преговора јула 1936. године десетак земаља, међу којима је и Југославија и тадашњи Совјетски савез, којом се регулише пролаз бродова кроз Босфор и Дарданеле. После великих полемика ко треба да контролише пролоз бродова то је, ипак препуштено Турској.
Према тој конвенцији пролаз цивилних бродова у време мира је слободан, као и војних који припадају земљама које излазе на Црно Море, с тим што морају да најаве пролаз већих бродова како не би допшло до застоја. Када су у питању војни бродови земаља које нису из тог региона пролазак бродва је ограничен и они морају да буду пријављени.
„Више од 100 адмирала, међу којима су и позната војна имена у Турској потписали су декларацију у којој позивају Ердогана и владу да се не играју са судбином земље, да на иступање из Конвенције из Монтреа не би остале мирне ни друге земље, поготово оне у суседству које морају да користе пролаз кроз Босфор и Дарданеле“, објашњава Лалић.
Не чуди реакција Анкаре
Иступањем Турске из Конвенције би, по његовој оцени, изазвало жестоке реакције којих сада на најаву такве могућности нема. То додатно сведочи да се ово сада сагледава као питање за унутрашњу употребу.
„Додуше, када су видели реаговање њихових официра, и у Турској је речено да то питање иступања из Конвенције из Монтреа није на дневном реду. Да ли ће се оно наћи на дневном реду када се заврши ископавање канала Истанбул, то се не би могло до краја искључити“, мишљења је наш саговорник.
По његовој оцени, не треба да чуди зашто је Анкара жестоко реаговала на потез адмирала, који се у писму залажу и за очувања актуелног устава Турске пошто је Ердоган позвао на израду новог.
„Ова акција усред ноћи није прихватљива у земљи у којој су били војни пучеви. Ниједан пензионисани војник не може да се меша у политичка питања. То нема везе са слободом говора”, одмах је реаговао Ердоган.
Искуство с војни ударима
Турска је ту, каже Лалић, јако осетљива јер се то дешава на петогодишњицу покушаја државног удара, који се десио средином 2016. године када су поред имама Фетулаха Гулена који је повлачио конце као идеолог, главну улогу одиграли пензионисани некадашњи виоски официри. Он подсећа да Турска још прогони присталице Гулена и још није завршила обрачун са онима који су стали иза тог неуспелог джавног удара који је однео 250 живота.
„После декларације коју су потписала 104 адмирала, међу којима су и позната војна имена у Турској, јавни тужилац у Анкари је покренуо истражни поступак против групе тих официра. У међувремену, приведено је 10 адмирала, а четворици је речено да се јаве, јер су очигледно у годинама када не могу да дођу у суд. Истрага се води и како званичници кажу, они се надају да ће правосудни органи тај случај расветлили и довести до краја“, каже саговорник Спутњика.
Ипак за унутрашњу употребу
Он указује на податак да Турска има искуства са војним ударима. Као носиоци и браниоци идеја секуларизма које је заговарао и утемељио Мустафа Кемал Ататурк, официри су, подсећа Лалић, пре последњег неуспелог пуча, четири пута у последњих пола века изводили тенкове на улице Анкаре и Истанбула и оборили четири владе.
„У сваком случају мислим да се Турска сада неће усудити да иде до краја јер на излазак из Конвенције из Монтреа сигурно би реговале многе земље у свету и не би дозволиле Ердогану да он држи сву контролу. Он ионако има проблема око разграничења у Средоземном мору и због тога се нашао на великом удару и у Бриселу и у Америци и издвајање из Конвенције му у овом тренутку не треба. Ово је више за унутрашњу употребу, јер Ердоган већ увелико покушава да сондира терен за председничке и парламентарне изборе иако се они одржавају средином 2023. године“, закључио је Лалић.