Двадесетпетогодишњи кошаркаш из Сан Хозеа, Јокићу и дружини се прикључио током последњег трејда у сезони, напустивши екипу која га је драфтовала са четврте позиције 2014. године.
Прву утакмицу у дресу Нагетса одиграо је против Атланте када је Денвер славио резултатом 126:102, а потом је уследило још пет победа у низу, са највећим вођством Јокићевог тима (Филаделфија, Клиперси, Орландо, Детроит, Сан Антонио).
Освежењем у ростеру Мајка Мелоуна дошло је до чврстине у одбрани Нагетса, а творац „сомборског рингишпила“ добио је још једног саиграча са којим може да има одличну сарадњу.
Ова чињеница најбоље је илустрована акцијом са меча против Детроита, када су Јокић и Гордон разменили чак пет кратких додавања у року од неколико секунди, што је логично, окончано поготком.
Гордон је током ове сезоне за Меџике одиграо 25 утакмица, просечно је провео 29,4 минута на паркету уз постигнутих 14,6 поена, 6,6 скокова и 4,2 асистенције.
Мелоун му је пружио шансу на свих шест мечева откако се придружио Денверу уз просечних 27,6 минута, што је Американац оправдао са 12,5 поена, 4,2 скока и 2,7 асистенција.
Такође, треба истаћи да Гордон има много бољу продукцију у Денверу, иако знатно мање има лопту у рукама него што је то био случај у Орланду.
У франшизи са Флориде очекивало се од њега да буде кошаркаш са лоптом у рукама, који ће креирати за себе, али и за друге, међутим, у Нагетсима је потпуно другачија слика.
Гордон је тај који се сјајно креће, утрчава противницима иза леђа, те на феноменалан начин користи простор који му прави Јокић.
За сада је трејд Гордона у Денвер пун погодак, како за Јокића, тако и за екипу, па је и „плафон“ франшизе знатно већи. Колико је (плафон) ове сезоне, видећемо у плеј-офу који креће крајем маја.