Ремзи Кларк који је преминуо у свом дому у Њујорку у 94. години, био је критичар спољне политике САД и противник америчких војних интервенција.
Оптужницу против САД и НАТО због агресије на СРЈ Ремзија Кларка објављујемо у целини.
Тужба
Којом се Вилијем Џ. Клинтон, влада Сједињених Држава, НАТО и други оптужују за међународне злочине и кршења међународних и домаћих закона због изазивања смрти, разарања, повреда и патње.
Ова тужба се подноси да би се прекинуло зло рата, спречила будућа кршења основних људских права, заштитиле међународне и националне организације, владе и институције и да би особе осуђене за наведена кршења одговарале за своје поступке. Владе, организације и овде наведени појединци
Оптужују се
За злочине против мира, ратне злочине, злочине против човечности и друге преступе, чиме су прекршили принципе Нирнбершког суда (Нирнберг), Хашких прописа (Хаг), Женевских конвенција (Женева) и других међународних и националних закона; За тешка кршења Повеље Уједињених нација (Повеља УН), Северноатлантског уговора (НАТО), других међународних споразума, међународног права, Федералног устава и домаћих закона Сједињених Држава, основних закона других земаља, укључујући Уједињено Краљевство, Савезну Републику Немачку, Турску, Холандију, Мађарску, Италију, Шпанију и друге владе чланице НАТО и Савезну Републику Југославију.
За тешка кршења Универзалне декларације о људским правима (УДХР), Међународног уговора о грађанским и политичким правима (ИЧПР), Међународног уговора о економским, социјалним и културним правима (ИЦЕСЦР), Конвенције о геноциду и других међународних споразума, уговора, декларација и овде наведених домаћих закона.
А. Оптужени
1. Председник Вилијем Џ. Клинтон, државни секретар Медлин Олбрајт, секретар за одбрану Вилијем Коен и команданти, адмирали, америчко особље директно укључено у одређивање циљева, посаде америчких војних бомбардера и десантних транспортних авиона, америчко војно особље директно укључено у нишањење, припрему и лансирање ракета на Југославију, особље владе Сједињених Држава које је изазвало, одобрило или пропустило да спречи насиље у Југославији пре и за време окупације НАТО и други који ће бити именовани.
2. Уједињено Краљевство, премијер Тони Блер, секретар за иностране послове, секретар за одбрану и команданти, адмирали, британско особље које је директно учествовало у одређивању циљева, посаде британских војних бомбардера и десантних транспортних авиона, британско војно особље које је директно учествовало у нишањењу, припреми и лансирању ракета на Југославију.
3. Савезна Република Немачка, канцелар Герхард Шредер, министар иностраних послова, министар одбране и команданти, адмирали, немачко особље које је директно учествовало у одређивању циљева, посаде немачких бомбардера и десантних транспортних авиона, немачко војно особље које је директно учествовало у нишањењу, припреми и лансирању ракета на Југославију.
4. Влада сваке земље – чланице НАТО која је директно учествовала у нападима на Југославију авионима, ракетама или уз ангажовање свог особља, и команданти, адмирали, особље НАТО које је директно учествовало у одређивању циљева, посаде војних бомбардера и десантних транспортних авиона НАТО, војно особље НАТО које је директно учествовало у нишањењу, припреми и лансирању ракета на Југославију.
5. Владе Турске, Мађарске, Италије и други, који су дали одобрење за коришћење ваздухопловних база на својој територији Сједињеним Државама или војним авионима и ракетама других ангажованих земаља намењеним за директан напад на Југославију.
6. Организација Северноатлантског уговора (НАТО), генерални секретар Хавијер Солана, врховни командант генерал Весли К. Кларк.
7. За осуду: свака чланица НАТО која је гласала да се дозволе војни напади на Југославију.
Б. Тачке оптужбе
1. Планирање и учешће у распарчавању, подели и осиромашењу Југославије. Сједињене Државе, Немачка, НАТО и други оптужени ангажовали су се у процесу, почев или пре 1981. године, који је имао за циљ распад Савезне Републике Југославије на много делова, поделу разних етничких, верских и других група у новобалканизованим границама и унутар њих, слабљење словенског, српског, муслиманског и другог становништва изазивањем и продужавањем унутрашњег насиља и директним нападима Сједињених Држава и неких чланица НАТО. Као последица тога, Југославија, која је имала 25 милиона становника у интегрисаном друштву и привреди, сада се састоји од много малих држава, од којих је Србија највећа. Оптужени намеравају да поделе Југославију тако да сви делови Југославије имају испод пет милиона људи, од којих сваки има претежно једно етничко порекло и религију, озбиљно поремећене привреде којима углавном доминирају страни интереси, у којима две групе – православни Срби и муслимани – највише трпе, уз веома велико уништавање добара, драстично смањење продуктивности, која је сада пала за три четвртине, и изазивање сиромаштва.
Повеља УН; Декларација о недопустивости мешања у унутрашње ствари држава и заштити њихове независности и суверенитета (Декларација о неинтервенисању), 1965 УСГА Резолуција 2131.
2. Наметање, подстицање и охрабривање насиља између Срба и муслимана. Сједињене Државе и други оптужени ангажовали су се у процесу, почев или пре 1981. године, који је имао за циљ да наведе муслимане и православне Србе да крену у дуго братоубилачко насиље, ратове исцрпљивања слабећи и једне и друге. Тактика је укључивала и снабдевање одабраних муслиманских група оружјем и ускраћивања истог да би нападале друге, или се адекватно браниле у Босни; мотивисање, обуку и снабдевање УЧК оружјем за нападе на југословенску полицију и војску да би преузела контролу над Косовом за време окупације НАТО и нападала Србе и друге; спречавање спољних напора да се насиље спречи и стави под контролу; вршење, изазивање и одобравање насиља против лица расељених за време кампање бомбардовања од стране САД и НАТО, као и због копнених акција УЧК и југословенске полиције и војске; изазивање и подржавање сукоба између југословенских војних /полицијских/ цивилних група и УЧК /косоварских паравојних/ цивилних група; одобравање и пропуст да се спрече напади на расељена лица која се враћају или су остала на Косову и то и пре и после окупације Косова од стране НАТО/ САД. Године 1999. Сједињене Државе су проузроковале највећи број смртних случајева, рањавања и разарања својим ваздушним и ракетним нападима на све сегменте становништва и виталне комуналне системе.
Повеља УН, чл. 2; Декларација о неинтервенисању; Резолуција о дефиницији агресије (Рез. о агресији), 1997 УНГА Рес. 3314.
3. Спречавање и осујећивање напора да се сачувају јединство, мир и стабилност у Југославији. Од почетка својих настојања да спроведу планове о распарчавању и уништењу Југославије, Сједињене Државе су радиле на спречавању сваког мешања, преговара или других напора у Југославији, или од стране других земаља, лидера или појединаца да спрече остварење њихових жељених циљева. Њихове методе су укључивале политичке, војне и економске претње и контролу над мировним преговорима, којима је дат велики публицитет, веома сличним онима у Дејтону, Охајо, за време рата у Босни, у Рамбујеу, Француска, године 1998, који су деловали као озбиљни мировни преговори, али су Југославији понуђена само два избора: да пристане на страну војну окупацију или да очекује разорни војни напад.
Повеља УН; Декларација о неинтервенисању; Резолуција о агресији; Париски пакт 1928, чл. I и II.
4. Уништавање мировне улоге Уједињених нација. Сједињене Државе су дејствовале и принудиле друге земље да дејствују у правцу блокирања Уједињених нација како би им онемогућиле обављање дужности на основу Повеље Уједињених нација у циљу спречавања сукоба, контролисања насиља и очувања мира у Југославији, кршећи на тај начин Повељу УН и угрожавајући њихову ваљаност као међународне институције способне да очува мир и оконча зло рата. Повеља УН; Декларација о неинтервенисању; Резолуција о агресији, Париски пакт 1928. чл. I и II.
5. Коришћење НАТО-а за војну агресију против сиромашних земаља које одбијају да се повинују, и за њихову окупацију. Сједињене Државе су утицале и приморавале друге земље да утичу да НАТО допусти директне војне нападе на Југославију, што представља кршење Повеље УН уз изразито ослањање Северноатлантског уговора на америчко оружје и војну технологију, и да приволе чланице НАТО да обезбеде и финансирају већи део војних снага за окупацију Косова у догледној будућности, користећи притом богатство и моћ богатих бивших колонијалних сила из Европе против сиромашног и незаштићеног народа Југославије.
Повеља Уједињених нација; Северноатлантски уговор 1949, члан I.
6. Убијање и рањавање беспомоћног становништва широм Југославије. Почев од, или пре 24. марта 1999. године, Сједињене Државе су, без објаве рата од стране Конгреса, уз помоћ и подршку неких земаља чланица НАТО, укључујући Уједињено Краљевство, Немачку, Турску, Шпанију и Холандију, као и Мађарску, Хрватску, Италију и друге, започеле рат пројектилима и бомбардовањем из ваздуха, убијајући и рањавајући притом, често неселективно, хиљаде и хиљаде Срба, Косовара, Рома, муслимана, православаца, римокатолика, страних држављана широм Југославије и то с предумишљајем. Хаг, чл. 22 и 23; Женева 1949, члан 19; Нирнберг, Принцип VI а, b и c; Амерички устав, члан I, одељак 8, кл. II.
7. Планирање, најављивање и извођење напада с намером да се убију шеф владе, други владини лидери и одабрани цивили. Сједињене Државе су планирале, најављивале и спроводиле у дело нападе ракетама и бомбардовања из ваздуха са циљем да се убије шеф југословенске владе, чланови његове породице, други владини лидери и одређени цивили како би се уништило постојеће владино руководство и терором натерало оно и они који му пружају личну подршку на послушност.
Повеља Уједињених нација, члан 2, Конвенција о спречавању и кажњавању злочина против међународно заштићених лица (Конвенција о заштићеним лицима); Борбена правила армије САД 27-10; Извршно наређење америчког председника 12333 (Извршно наређење 12333); Женевске конвенције 1977, Додатни Протокол I (Женева 1977), чл. 48, 51.
8. Уништавање и разарање економских, социјалних, културних, медицинских, дипломатских и верских ресурса, добара и објеката широм Југославије. Почев од, или пре 24. марта 1999, Сједињене Државе су, уз помоћ и сарадњу појединих чланица НАТО, укључујући Уједињено Краљевство, Немачку, Турску, Шпанију и Холандију, и других – као што су Хрватска, Мађарска и Италија, започеле систематске нападе ракетама и бомбардовање из ваздуха на ресурсе, добра и економске, социјалне, културне, медицинске, дипломатске и верске објекте, намерно их рушећи и наносећи им штету широм Југославије са циљем да униште продуктивну, економску, социјалну, културну, дипломатску и верску ваљаност читавог друштва. Хаг, чл. 22 и 23; Женева 1949, чл. 19; Женева 1977, Протокол I, додатни, чл. 48, 52, 53; Повеља УН, чл. 2; Конвенција о заштићеним лицима; Борбена правила армије САД 27-10; Извршно наређење 12333; Женева 1977, чл. 48, 51; ИЦЕСЦР.
9. Напади на објекте неопходне за опстанак становништва Југославије. Почев од или пре 24. марта 1999, Сједињене Државе су уз помоћ и подршку других, у специфичном циљу лишавања југословенског становништва хране, воде, електричне енергије, производње хране, лекова, здравствене заштите и других ствари од битног значаја за опстанак, кренуле у систематско разарање и уништавање ракетама и бомбардовањем из ваздуха објеката за производњу и ускладиштавање хране, воде за пиће и система за наводњавање у пољопривреди, за производњу ђубрива, инсектицида, фармацеутских производа, затим болница и објеката за здравствену заштиту, као и друге објекте од битног значаја за људски опстанак. Хаг 1907, чл. 22 и 23; Женева 1977, чл. 48, 54.
10. Напади на објекте који садрже опасне супстанце и агенсе. Сједињене Државе су нападале хемијска постројења и објекте за складиштење, постројења за прераду и складиштење нафте и природног гаса, објекте за производњу вештачких ђубрива и друга постројења и места искључиво у циљу ослобађања и ширења токсичних, радиоактивних и других опасних супстанци и агенса у атмосфери, тлу, подземним водама и ланцу исхране како би се затровала човекова околина и нанела штета становништву. Нирнберг, Принцип VI; Хаг, чл. 22 и 23; Протокол о забрани коришћења у рату загушљивих, отровних и других гасова, Женева 1925 (Протокол о отровним супстанцама); Женева 1977, Протокол I, додатни, чл. 48, 51, 56.
11. Коришћење осиромашеног уранијума, касетних бомби и другог забрањеног оружја. Сједињене Државе су користиле забрањена оружја за масовно уништавање и неселективно изазивање смрти и патње против становништва читаве Југославије. Упркос томе што су знале за смртоносно дугорочно дејство на живот и упркос упозорењима Америчке комисије за нуклеарну регулативу, Сједињене Државе су напале Југославију ракетама са осиромашеним уранијумом, бомбама и мецима који су изазивали ширење радиоактивних материја у атмосфери, тлу, подземним водама, ланцу исхране и чврстим објектима које су погодиле ракете, бомбе и меци са осиромашеним уранијумом, што становништво Југославије излаже опасности од смрти, генетских оштећења, рака, тумора, леукемије и других болести и код будућих генерација. У великој мери су коришћене касетне бомбе и оне су разбацивале велики број оштрих металних гелера крај болница, цркава, џамија, школа, стамбених блокова и других густо насељених места, изазивајући смрт, повреде и оштећење добара. У току је истрага о употреби других нелегалних оружја. Хаг, чл. 22 и 23, Женева 1977, чл. 48, 51, 54, 55, ПООНА – Оптужница за субверзију науке и технологије 1978 (Оптужница ПООНА).
12. Вођење рата против животне средине. Напади Сједињених Држава из ваздуха и ракетама намерно су изазивали дугорочну и тешку катастрофу животне средине великих размера у Југославији. И сами прелети авиона изазвали су загађење у атмосфери. Хиљаде тона експлозива испустиле су огромне количине хемикалија у ваздух, створиле су облаке прашине и отпадака са погођених места и изазвале пожаре који су често беснели данима. Намерно гађана хемијска, петрохемијска постројења, постројења за прераду нафте и гаса, за њихово складиштење и трансмисију у близини Београда, Новог Сада, Ниша и других већих градова изложила су огроман број становника опасном и погубном загађењу. Осиромашени уранијум који се проширио по читавом Косову и осталом делу Србије угрожаваће живот генерацијама. Хаг, чл. 22 и 23; Женева 1977, чл. 48, 51, 54 и 55; Стокхолмска декларација конференције УН о човековој околини 1972; Принципи I, II (Конференција УН о човековој околини), и др.
13. Наметање санкција преко УН, што представља геноцидни злочин против човечности, да би се постигло осиромашење и слабљење народа Југославије. Сједињене Државе су пре 1989. године започеле економски напад на Југославију са циљем да је политички униште и економски поруше. То је навело Међународни монетарни фонд (ММФ) да употреби своју најјачу шок терапију за напад на југословенску продуктивност, за повећање бремена њеног спољног дуга и за отварање националног богатства за страни капитал на тај начин што ће се уклонити трговинске баријере и приватизовати јавни индустријски, трговински објекти и службе од виталног значаја. У мају 1991. године, амерички државни секретар је обуставио све америчке програме помоћи за свих шест југословенских република и ставио вето на будуће кредите ММФ-а, што је створило огроман економски подстицај и представљало снажан политички аргумент за оне који су били политичка опозиција Београду да остале републике одвоје од Србије. Сједињене Државе су успеле да се изборе за санкције УН против Југославије, али су ослободиле санкција оне републике које су се одвојиле од Југославије. Такве санкције су опустошиле читаву југословенску привреду до те мере да би нормална стопа раста, ослобођена притисака Сједињених Држава, изискивала 30 година за повратак на ниво производње из 1989. године. Све бивше републике су претрпеле економске штете, али је Југославија, укључујући Косово, доживела много већи економски пад него фаворизоване северне републике – Словенија и Хрватска – које су данас у много већој мери римокатоличке него пре сецесије. Санкције су имале много штетније последице по живот, здравље, економију и квалитет живота у Југославији него војни напади, повећање смртности, смањење просечног људског века, погоршање исхране и здравствене заштите и смањење производње. Санкције су економски злочин, злочин против човечности и геноцид. Нирнберг, Принцип VI c, Злочини против човечности; Конвенција о геноциду; Женева 1977, чл. 48, 54, 55.
14. Стварање илегалног ад хок трибунала за злочине у циљу уништења и сатанизовања српског руководства. Сједињене Државе су преко оптужене Медлин Олбрајт приморале Савет безбедности УН да оснује ад хок трибунале за Југославију и Руанду, чиме је прекршена Повеља Уједињених нација с циљем да се униште и сатанизују лидери ових двеју земаља и угрозе лидери на другим местима. Нападајући појединачне непријатеље у ад хок судовима и оптужујући их за геноцид, оне остварују њихову изолацију на међународном плану, врше притисак на њихове земље да их уклоне са власти, корумпирају и политизују правосуђе и користе неутрално међународно право за оспоравање и кажњавање непријатеља као ратних злочинаца, а себе приказују као недужног борца за правду.
Повеља УН; Статут Међународног суда правде (Статут ИЦЈ); УДХР; ИЧПР.
15. Употреба контролисаних међународних медија за обезбеђење подршке америчким нападима у било ком делу света и сатанизацију Југославије, Словена, Срба и муслимана као геноцидних убица. Оптужени из Сједињених Држава систематски контролишу, усмеравају, манипулишу, дезинформишу и ограничавају извештавање о Југославији и америчким нападима на њу у штампи и медијима да би придобили подршку јавности за интензивно бомбардовање беспомоћне Југославије, укључујући Косово, као што су то чинили у Либији, Ираку, Авганистану и другде. Међународни медији су подржавали и величали америчке политичке циљеве даљег распарчавања Југославије и других области, делећи регион, сатанизујући изабране владине функционере, друге лидере, генерале, официре и војнике као геноцидне убице; контролишући друге земље помоћу претњи јавно подржаних ракетних и ваздушних напада и обогаљујућих економских санкција и подстичући америчку јавност да прихвати и подржи будуће операције против других земаља, као и повећање војног буџета као вид подршке експанзионистичкој глобалној улози америчког војног присуства и контроле.
16. Успостављање дугорочне војне окупације стратешки важних делова Југославије од стране снага НАТО. Сједињене Државе су присилиле оптужене чланице НАТО и друге да обезбеде и подрже војне окупационе снаге на Косову, као што су то учиниле у Босни, да би физички контролисале кључне делове Југославије с циљем да спроведу трајно раздвајање и поделу држава и народа, да још више наштете становништву, да поставе баријере имиграцији из Мале Азије, арапских држава на Блиском истоку, у Северној Африци и из бивших јужних република ШСР и другде; да обезбеде тампон зону између Европе и поменутих региона, контолишући територију подељених, раздвојених и осиромашених Словена, Срба, православаца, Косовара и других; да експлоатишу ресурсе региона и да припреме и услове чланице НАТО за будуће учешће против других земаља. Повеља УН; НАТ, чл. I; Декларација о неинтервенисању.
17. Покушај да се униште суверенитет, право на самоопредељење, демократију и културу словенског, муслиманског, хришћанског и других народа у Југославији. Сједињене Државе су покушавале и покушавају да униште суверенитет Југославије, право њених народа на самоопредељење, демократске институције које је она развила и њену културу, која дефинише наслеђе, вредности и традицију њеног народа, замењујући их комерцијално корисним производима који немају никакву значајну вредност, и то са једним јединим главним циљем – да искористе сиромашне. Циљ америчке политике је да укорени уверење да само један систем функционише – капитализам – да само једна култура има своје вредности, наиме, америчка и западноевропска, и да ће се историја завршити глобализацијом америчке културе. УДХР; ИЧПР; ИЦЕСЦР.
18. Сврха жеље Сједињених Држава да доминирају, контролишу и искористе Југославију, њен народ и њене ресурсе. Дугорочни циљ свих поступака због којих се покреће тужба је доминација, контрола и коришћење сиромашних земаља у свету и сиромашних људи у Сједињеним Државама и у другим богатим земљама са циљем да се обогати и повећа концентрација богатстава и да се читава популација сиромашних, која обично има тамнију боју коже, неутралише страхом, беспомоћношћу, сиромаштвом, хлебом и играма.
19. Смисао жеље Сједињених Држава да буду војна сила и да имају моћ економске принуде. Сједињене Државе са готово потпуним монополом на нуклеарно оружје, војне авионе, пројектиле, најсавременија оклопна возила, ватрену моћ, опрему и високо развијену технологију, константно шире своју физичку моћ разарања, трошећи више на војну моћ него све остале чланице Савета безбедности заједно. Сједињене Државе користе своју огромну економску моћ да принуде стране владе да се повинују њиховим жељама, не обазирући се притом на интересе народа тих земаља. Сама претња економским санкцијама приморава земље да изађу у сусрет америчким захтевима иако је то у супротности са њиховим суверенитетом и интересима.
Ц: Тражена помоћ
1. Слобода за све балканске народе да формирају федерацију по свом избору како би остварили политичку, грађанску, социјалну, економску и културну независност и сигурност за све народе у региону.
2. Свеобухватни напори на успостављању узајамног поштовања, заједничких интереса и пријатељских веза између муслимана, Словена и свих националних, етничких и верских група на Балкану.
3. Строга забрана свих видова страног мешања или уништавања напора на успостављању јединства, мира и стабилности на Балкану.
4. Обнављање мировних функција УН и реформа УН са циљем да постану ефикасније.
5. Укидање НАТО.
6. Пуна одговорност појединаца и влада за злочиначке и друге незаконите војне нападе и економску неправду, укључујући санкције које су уведене против свих људи у Југославији, њихових живота, ресурса, имовине и животне средине, што би требало да обухвати и кривично гоњење и репарације, које би биле довољно велике да све становнике врате на онај ниво на којем би били да нису били изложени злоделима, као и ресурсе са којима би могли да граде бољу будућност по избору народа.
7. Укидање незаконитог ад хок Међународног трибунала за злочине за Југославију и ослањање на легални међународни суд са недискриминаторском светском јурисдикцијом који би био у стању да суди у складу са законима.
8. Обезбеђивање одговарајућег приступа медијима како би се свет информисао о деструктивности коришћења оружја високе технологије од стране САД против сиромашних и беспомоћних народа и геноцидне праксе санкција.
9. Уклањање свих страних трупа са Балкана у што скоријем року као и америчких трупа из земаља НАТО и других земаља. Шири распон помоћи и реформе може се наћи у Поглављу 12 у „Тhe Fire Тhis Тime“.
Размере истраге
Истражна комисија ће се усредсредити на злочиначко понашање Сједињених Држава, уз помоћ и подршку НАТО, због доминантне америчке улоге у војним и другим нелегалним акцијама против Југославије, у којима нису имале ниједну једину жртву, а притом су проузроковале хиљаде жртава у Југославији, на опасност од даљег америчког понашања према људима у Југославији и ризик од ваздушних и ракетних напада на друге земље до којих може да дође, с обзиром на природу Сједињених Држава. Истражна комисија ће тражити и прихватити доказе за злодела од било које личности или владе који су имали везе са сукобом, због тога што сматра да се међународни закон мора равноправно примењивати. Она верује да „победничка правда“ није закон, већ продужавање рата силом оне стране која је однела превагу. Америчка пропаганда и извештавање међународних медија сатанизовали су Југославију, њено руководство, Србе и муслимане у складу са својим циљевима, али су ретко примећивали да се Југославија уништава злочиначким поступцима Сједињених Држава, као што је наведено у овој тужби.
Свеобухватни напори на прикупљању и процени доказног материјала, доносе објективан суд о сваком понашању које представља злочин против мира, ратне злочине и злочине против човечности, а давање тих чињеница на увид суду светског јавног мњења тражи да се било какав поштени напор усмери на Сједињене Државе. Истражна комисија сматра да је њено усредсређивање на злочиначке акције Сједињених Држава значајно, адекватно, и једини начин да се презентује цела истина, уравнотежена перспектива и непристрасност у примени законског поступка на ову велику људску трагедију.
Ремзи Кларк, јула 1999.
(Текст пренет из књиге „78 Дана Апокалипсе – Истина оптужује“, организације „Српска веза“, објављене поводом 20 година агресије на Југославију.)