У Сарајеву тако, позивајући се на неименоване изворе из Брисела, тврде да је словенaчки премијер Јанез Јанша председнику Европског већа Шарлу Мишелу предао документ о приоритетима словеначког председавања ЕУ, а у којем су, тврди се, наведене и смернице о "коначном распаду Југославије". Тиме је наводно хтео да обавестити челника Европског већа о једном од приоритета председавања Европском унијом које Словенија преузима 1. јула ове године.
У анализи "Јутарњег листа" наводе да из Брисела засад допиру противречне информације о постојању спорног документа.
Дописник „Дела“ из Брисела Петер Жерјавич на Твитеру је објавио како му је канцеларија Шарла Мишела потврдила да је примила Јаншин 'нон-пејпер' да би, ни пола сата касније, окренули плочу и саопштили: Не можемо да потврдимо да смо добили 'нон-пејпер'.
„Данас је очито опет дан бриселске збрке“, написао је Жерјавич на Твиттеру.
Из Европске комисије нису могли да коментаришу садржај спорног документа јер тврде да нису са њим упознати.
Све је започело причом босанскохерцеговачког портала „Политички“, за који се тврди да је повезан с тамошњом обавештајном заједницом, а који је објавио да се Јанша залаже за промену граница Србије и Косова према плану Вучић-Тачи, који је био у игри још док је председник САД-а био Доналд Трамп, али му се снажно противила Немачка, али и како одлази корак даље па се предвиђа могућност отцепљења Републике Српске, припајање делова Црне Горе и Северне Македоније с албанском већином у Албанији, па прикључење западне Херцеговине Хрватској.
Резервна варијанта наводног Јаншиног плана је и да се формирају три националне републике у Босни и Херцеговини. Српска и хрватска, наставља, имале би тесне везе с матичним државама, док би бошњачка добила коридор према међународним морским водама који би гарантирао НАТО.
Исти медиј Јаншу представља као најгласнијег заговорника "завршетка распада Југославије" тврдећи како већ дуже време гура концепт 'велике Србије' и 'велике Албаније'.
"Потпора Хрватске, Мађарске, Пољске..."
„Политички“ такође додаје да словенски премијер није усамљен у својим напорима да редефинише границе на Балкану, већ да у томе наводно има потпору Мађарске, Хрватске и Пољске, а да би зелено светло плану дале и Аустрија и Француска.
Писање овог босанскохерцеговачког медија вероватно не би имало неког одјека да га на вишу степен није дигао члан Председништва БиХ Жељко Комшић, из чијег су кабинета на разговор позвали словеначку амбасадорку у БиХ Зорицу Букинац. Учинили су то, између осталог, и због наводног наступа словеначког председника Борута Пахора током недавне посете БиХ, а који је, према тврдњама Комшића, тог 5. марта у Сарајеву чланове трочланог Председништва питао о распаду те државе.
- У последње време све су чешћи гласови у Европи о томе да треба довршити распад Југославије. Можете ли се ви у БиХ мирно разићи?, питање је које је Пахор наводно поставио Милораду Додику, Шефику Џаферовићу и Жељку Комшићу, који је накнадно и потврдио да се то заиста догодило.
Према наводима медија који преносе садржај разговора иза затворених врата, словеначки председник појаснио је како ово питање поставља пре свега као пријатељ БиХ, али нема информација о томе на које је "гласове из Европе" мислио.
Џаферовић и Комшић словеначком председнику су наводно одговорили како од мирног разлаза, односно распада БиХ, нема ништа, док је Додик потврдио како верује у ту могућност.