Током марта Републичком геодетском заводу је достављено 14.458 уговора о промету непокретности и то је за 23,9 одсто више у односу на фебруар 2021. године, као и за 93,9 одсто више у односу на март претходне године, наводи се у саопштењу.
Обим промета током марта 2021. године, у односу на фебруар и како се додаје био је већи за 27,5 одсто на нивоу целе земље.
Највеће повећање у обиму промета у односу на фебруар било је у Београду за 37,1 одсто, у Нишу је било веће за 34,2 одсто, у Новом Саду за 20,4 одсто, док је у Крагујевцу забележено смањење од 3,5 одсто, преноси портал Каматица.
У 84 одсто реализованих промета, како је наглашено, доминантан начин плаћања у промету непокретности била је готовина.
У марту се повећала и куповина станова помоћу кредита, за 2 одсто у односу на претходни месец, а количина новца на тржишту непокретности у марту је износила око 567,1 милиона евра.
Београд је у томе имао највећи удео од 54,3 одсто, Војводина од 24,8 одсто, Шумадија и Западна Србија су имале 15,4 одсто удела, а Јужна и Источна Србија свега 5,5 одсто удела.
Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у односу на исти месец 2020. године био је већи за 91 одсто.
У поређењу са фебруаром 2021. године, промет земљишта повећан је за 22,5 одсто, шума за 27,1 одсто, грађевинског земљишта за 25,5 одсто и пољопривредног земљишта за 18,5 одсто.
Највеће повећање, веће од четвороструког, имао је промет објеката за посебне намене, промет викендица је порастао за 68,3 одсто, а пољопривредних објеката за 50 одсто.
Промет стамбених објеката у марту био већи за 28,3 одсто, у односу на фебруар.
У односу на претходни месец обим промета пословних објеката смањен је за 5,6 одсто, док је промет станова био већи за 37,8 одсто.
Прочитајте још:
- Шта недостаје сензационалној вести да је Београд четврти најскупљи град у Европи по цени станова
- Ничу некретнине на планинама: „Цене квадрата на Копанику ‘ненормалне’, Златибор изгледа као Жарково“