Током марта у Србији продато дупло више станова него прошле године

Обим промета на тржишту некретнина у Србији током марта порастао је за 25 одсто у односу на фебруар, саопштио је Републички геодетски завод. Сви параметри тог тржишта били су скоро дуплирани у односу на исти период лане, када је почела пандемија, док се за плаћање највише користила готовина.
Sputnik

Током марта Републичком геодетском заводу је достављено 14.458 уговора о промету непокретности и то је за 23,9 одсто више у односу на фебруар 2021. године, као и за 93,9 одсто више у односу на март претходне године, наводи се у саопштењу.

Обим промета током марта 2021. године, у односу на фебруар и како се додаје био је већи за 27,5 одсто на нивоу целе земље.

Највеће повећање у обиму промета у односу на фебруар било је у Београду за 37,1 одсто, у Нишу је било веће за 34,2 одсто, у Новом Саду за 20,4 одсто, док је у Крагујевцу забележено смањење од 3,5 одсто, преноси портал Каматица.

У 84 одсто реализованих промета, како је наглашено, доминантан начин плаћања у промету непокретности била је готовина.

У марту се повећала и куповина станова помоћу кредита, за 2 одсто у односу на претходни месец, а количина новца на тржишту непокретности у марту је износила око 567,1 милиона евра.

Београд је у томе имао највећи удео од 54,3 одсто, Војводина од 24,8 одсто, Шумадија и Западна Србија су имале 15,4 одсто удела, а Јужна и Источна Србија свега 5,5 одсто удела.

Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у односу на исти месец 2020. године био је већи за 91 одсто.

У поређењу са фебруаром 2021. године, промет земљишта повећан је за 22,5 одсто, шума за 27,1 одсто, грађевинског земљишта за 25,5 одсто и пољопривредног земљишта за 18,5 одсто.

Највеће повећање, веће од четвороструког, имао је промет објеката за посебне намене, промет викендица је порастао за 68,3 одсто, а пољопривредних објеката за 50 одсто.

Промет стамбених објеката у марту био већи за 28,3 одсто, у односу на фебруар.

У односу на претходни месец обим промета пословних објеката смањен је за 5,6 одсто, док је промет станова био већи за 37,8 одсто.

Прочитајте још:

 

Коментар