Напукла лажна слика о Србима: Велики корак ка рушењу пропаганде о јединим кривцима и агресорима

У пропагандно фабрикованој негативној слици о Србима као главним виновницима разбијања СФРЈ назиру се озбиљне пукотине. Извештај независне међународне комисије о страдању Срба у Сарајеву требало би да убрза формирање реалистичније представе о улози свих актера југословенске кризе и рата у БиХ и да сруши парадигму о Србима као агресорима.
Sputnik

Овако о Извештају говори један од чланова међународне комисије која га је писала, професор Дарко Танасковић. Осим њега, у комисији су били и и Ђузепе Закарија из Италије, Виктор Безрученко из Русије, Лоренс Френч из САД и Патрик Барио из Француске. Председник комисије био је Рафаел Израели из Израела.

Извештај мења лажну слику о Србима

Танасковић каже да извештај представља органску целину, а да су сви његови сегменти у функцији те целине.

„Ипак, с обзиром на тематику, претпостављам да ће највише пажње, а и узбуђења, изазвати поглавља Извештаја која се односе на збивања у ратном Сарајеву, на улогу ислама у доктрини и борбеној пракси муслиманске/бошњачке стране у грађанском рату и на начин на који су најутицајнији светски медији дириговано и тенденциозно „покривали“ догађаје у БиХ и у Сарајеву“, закључује наш саговорник.

У извештају се, између осталог, каже да је политичка активност и борба за успостављање исламизоване државе као резултата грађанског рата у БиХ, инспирисана идеологијом Муслиманског братства, иранском револуцијом и стварањем исламске пакистанске државе.

„Алија Изетбеговић, члан организације Млади муслимани, која је одређено време деловала као омладинска секција муслиманског удружења Ел Хидаје, развио је ову визију у свом панисламском политичком програму под називом „Исламска декларација“. Његова декларација касније је постала политички програм СДА, а језгро ове странке чинили су бивши припадници Младих муслимана. Његов син Бакир Изетбеговић, СДА и исламска верска заједница у Босни и Херцеговини на челу са Мустафом Церићем наставили су да спроводе његову визију“, стоји у извештају.

У рату у БиХ босански Муслимани (данашњи Бошњаци) имали су подршку исламских држава, помоћ у виду „хуманитарне интервенције“ САД и НАТО, као и акција других држава ван региона и недржавних актера, одређених субјеката у међународним организацијама, попут УН, НАТО и ОЕБС, као и  приватних војних компанија, глобалних исламских невладиних организација, транснационалних банака и компанија, обавештајних служби, међународних терористичких организација и радикалних исламских група, наводи се даље у извештају.

Како се формирала парадигма о „злим Србима“

Слика о „злим Србима“ на Западу је стварана уз помоћ компанија за односе са јавношћу.

„Србе су тако представљали као злогласне зликовце који су заслужили да се против њих води борба и да буду уништени. Сходно томе, злочини Муслимана су игнорисани или прикривани, понекад у дослуху са штампом, док су активности Срба биле вештачки накићене измишљеним „злочинима“ који никада нису почињени. Међународни суд правде пресудио је у корист чињенице да није било доказа о геноциду над босанским Муслиманима почињеном на целој територији БиХ. Бошњачки националистички мит о геноциду који су Срби намеравали да почине над босанским Муслиманима дефинитивно је разбијен. Током грађанског рата у БиХ, циљ је био јасан: најбољи начин за подршку Бошњацима није био пружање хуманитарне помоћи, већ снабдевање оружјем у њиховом „праведном рату““, између осталог стоји у закључцима извештаја.

Заговорници антисрпске слике постају хистерични

Према Танасковићевим речима, ипак, било би нереално очекивати да ће пионирски подухват, какав је писање Извештаја, без обзира на своју чињенично и документарно засновану аргументованост и опсежност (има преко хиљаду страна) променити већ дуго уврежену парадигму о рату у БиХ, додаје наш саговорник.

„Дуго уврежене парадигме, на чијем се одржавању и даље доследно и упорно ради, не мењају се ни лако ни брзо. Ово је први озбиљан, плански реализован колективни истраживачки напор групе компетентних међународних стручњака да се сачини Извештај о једном до сада занемариваном и прећуткиваном аспекту рата у БиХ“, објашњава Танасковић и додаје да је уверен да ће његово обелодањивање свакако бар мало пољуљати уверење у веродостојност те дуго уврежене парадигме.

„Предстоји даљи организован и дугорочан рад на њеном потпуном демонтирању или бар радикалном релативизовању“, сматра он.

Међутим, због пукотина које се јављају у пре скоро тридесет година устаљеном наративу о српском народу као „агресору“ и главном кривцу за распад Југославије, заговорници ове тезе, каже Танасковић, постају нервозни, па и хистерични.

„На пример, и говор министарке иностраних послова „Косова“ на јучерашњој седници Савета безбедности УН упечатљив је израз те нервозе, али и тврдоглавости, безидејности и неспособности да се пронађе нека нова, конструктивнија и делотворнија политичка платформа“, закључује он.

Међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву утврдила је да је нова међународно призната држава Републике БиХ извршила агресију на СФРЈ нападом на њену војску – ЈНА, у смислу члана 3. Дефиниције агресије на основу Резолуције 3314 Уједињених нација, наведено је у опширном извештају Комисије који је од данас доступан јавности.

„Прва блокада, која је пратила линију разграничења бошњачких и српских снага, утицала је на све становнике Сарајева. Друга, непробојнија блокада, коју су поставиле бошњачке снаге, била је усмерена искључиво на грађане Сарајева српске националности“, наводи се у извештају.

Коментар