„Нон пејпером“ дух пуштен из боце: Проблем на европском столу /видео/

Незваничним предлогом за решење отворених питања на Балкану, садржаном у наводно словеначком „нон пејперу“, дух је пуштен из боце и та тема ће сада стајати на европском столу, али је проблем што Европа неће моћи да је реши. Кад се барата оваквим идејама, оне се решавају у односима великих сила.
Sputnik

Папир који је узбуркао регион, а који нуди предлог преуређења граница на Балкану, укључујући и могући распад Босне и Херцеговине, по оцени Мирослава Стојановића, дугогодишњег дописника „Политике“ из Немачке, само је привидно потекао из Словеније. Сигурно је, каже он, да у свим европским  центрима где се води озбиљна спољна политика постоје разни сценарији у фиокама, разигравају се, опипавајући јавно мњење и питање је само шта ће у једном тренутку бити интересантно и актуелно.

„Очигледно је да је овај папир испробавање једне струје у ЕУ која јесте за то да се реформише готово цео политички рељеф на Балкану. И то је многима иритантно, поготову онима који су као Берлин изричито против било каквог мењања граница на Балкану, упозоравајући да би то могло бити фатално, за разлику од оних који верују да се без корекције граница ово трусно тле не може смирити“, објашњава Стојановић у емисији „Свет са Спутњиком“.

Решење се не може тражити у ЕУ

Он напомиње да „нон пејпер“ јасно показује да је и у Европи присутно незадовољство и свест да БиХ не функционише, али верује да се, и поред различитих верзија, то решење не може тражити у ЕУ.

„Оваква питања се решавају у односима великих сила на међународном плану. Сад су интересантна времена кад се преслажу карте и политичка моћ и ствара се нешто што ће у будућности бити визија новог међународног поретка. Тренутно је на сцени велико заоштравање и  васкрсавање Хладног рата новим средствима, али без решења на релацијама великих сила, односа Вашингтона, Пекинга и Москве, не може се решити ниједно кључно европско питање укључујући балканско“, уверен је Стојановић.

Да је „нон пејпером“, како каже, миш пуштен и сада нема назад, сматра и бивши амбасадор Милован Божиновић, који истиче да се документ доживљава као политичка бомба, иако реализам говори да не треба бити изненађен, јер ако се једна држава 25 година налази у проблемима који генеришу нестабилност, здрав разум налаже да се тражи излаз из ситуације.

„Мислим да је за Републику Српску одговор да се држи Дејтона, јер је тај споразум, колико год код појединих светских структура био на лошем гласу, флексибилна и динамична формула. Ако се бошњачка страна држи екстремног става и жели промену Дејтона тако да он буде нека врста имплицитног признања Српске да је капитулирала, та времена нису могућа, осим по цену великих ломова за које нису заинтересовани ни балкански актери, ни велике силе“, оцењује Божиновић. 

Мењање граница рискантна опција

Он упозорава да је мењање граница, како предлаже фамозни документ, крајња и рискантна опција без које се може.

Радован Ковачевић, саветник председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика, истиче да у Републику Српску већ дуго стижу са разних адреса у ЕУ разумевање за незадовољство српског и хрватског народа стањем у БиХ.

„Односи у БиХ су несређени на свим могућим нивоима, лоши су и између Хрвата и Бошњака, између Срба и и Бошњака, између Сарајева и РС. Доста тога не штима и многи у ЕУ су тога и те како свесни.

„Сад смо први пут чули на званичном нивоу да се о томе разговара и размишља“, коментарише Ковачевић.

Он понавља званични став РС да је вољна да разговара о опстанку БиХ, али на принципима предвиђеним Дејтонским споразумом.

„Тек уколико не буде могућности договора, наш је став да се онда на миран и цивилизован начин разиђемо и да у добросуседским односима и отвореним границама будемо отворени сарадњи и развоју. Нажалост, из Сарајева слушамо разноразне претње ратом. Српска не пристаје на рат, желимо мир и да на миран начин дођемо до разрешења проблема“, поручује Ковачевић, који с горчином констатује да кад би из Бањалуке стигле сличне претње као од СДА, досад би реаговао и Џо Бајден лично.

У БиХ не сме бити рата

У БиХ, истиче Додиков саветник, не сме и неће бити рата него се мора наћи миран начин за договор, а у Српској увек постоји воља за сарадњу. С друге стране, иако је јасно на који начин и с којим интересима велике силе воде своју политику, Српска нема проблем да јасно каже шта је њен интерес и да се за њега бори, како каже Ковачевић, и онда кад за њен интерес не постоји разумевање.

„Ми смо још 2006. рекли да уколико наставе да черупају РС наш одговор ће бити референдум о независности. То је тада било нешто страшно што су сви осуђивали али ево нас 2021. кад се на многим адресама озбиљно говори да је једно од потенцијалних решења за БиХ да дође до мирног раздруживања“, наводи наш саговорник.

По мишљењу Божиновића, предложени „нон пејпер“ нуди шансу да се Бошњаци који имају тврде позиције дозову памети и схвате да је боље вратити се изворном Дејтону него ићи у ризике с несагледивим последицама.

„Озбиљни људи и конструктивни политичари на челу својих ентитета и партија имају много простора да избегну најгоре сценарије и ово је можда прилика да добро размисле пред коју се дилему стављају, јер шта би донела општа преметачина на Балкану“, пита Божиновић, који види две опције – или би велике силе дошле и наметнуле свој мир, или сами актери на Балкану могу да разговарају и да из проблема изађу цивилизовано.

Коментаришући став Србије према изнетом предлогу, Божиновић истиче да српска политика у овом моменту није ни наивна ни неопрезна, како и треба да буде кад је реч о границама.

„Предложена идеја није ништа сензационално ново, то је опција коју је здрав разум морао да држи као могућу, међутим, предвиђам да ће наредних година доћи до промена глобалног карактера – а све то може да има директне последице на нас, на регион где је мешање великих сила традиција. Ја бих српској политици препоручио да ништа не мења у односу на оно што сад ради. Ми смо за БиХ на дејтонским принципима, тачка. Што се тиче Косова, не треба бити наиван па очекивати доследност од великих сила које ништа не обавезује да не мењају мишљење и да немају двоструке стандарде. Све одлуке које видимо биће резултат ситуационог одлучивања како им у том моменту то одговара. Свет је пред расплетима које морамо сачекати. Не треба трчати пред руду“, саветује Божиновић. 

Прочитајте и:

Коментар