Руски транзит у Европу преко украјинског система за транспорт гаса смањио се протекле године за више од трећину — до 55,8 милијарди кубних метара. То је најнижи показатељ за последњих тридесет година, док се претходних година кретао око 90 милијарди. Директор украјинске компаније „Оператор ГТС Украјине“ Сергеј Макогон подсетио је да је, чак у кризној 2014. години, преко Украјине прошло 62 милијарде кубних метара гаса.
Пад је заиста рекордан, пишу експерти. Са пројектним капацитетом система за транспорт гаса од 146 милијарди, искоришћеност је мања од 30 одсто.
За све ово постоји неколико разлога. Требало је да буде 65 милијарди. Међутим, због касног потписивања споразума са „Гаспромом“ у првом кварталу (посебно у јануару и фебруару), руски гас је дистрибуиран без украјинског транзита. Поред тога, топла зима са карантином смањила је потражњу за гасом у Европи и Азији, спуштајући цене у првој половини године. А транзит кроз Украјину је најскупља опција, кажу експерти.
Кијев изгубио у борби за транзит
Ситуација се није поправила ни ове године. У фебруару је транзит смањен за четвртину у односу на јануар. Након завршетка изградње гасовода „Турски ток“ у Србији и Бугарској, Кијев ће, према процени самих Украјинаца, губити још десет до дванаест милијарди кубних метара годишње.
„Гаспром“ већ шаље гас у Србију и Босну и Херцеговину новом рутом — „Турским током“, затим националним системом за транспорт гаса Бугарске у Србију, као и у Босну и Херцеговину.
И то је само почетак, упозорио је руски експерт Јуриј Корољчук у прегледу за украјинску штампу.
Кијев је изгубио у борби за транзит, истиче експерт и додаје да ће након покретања свих руских гасовода, транзит бити „мизеран“.
„Нема толико проблема са Румунијом, колико са Мађарском и балканским земљама, које ће ускоро моћи да узимају гас из реверсних гасовода-интерконектора који повезују Централну и Источну Европу са 'Турским током'“, објаснио је Корољчук.
Према његовим речима, „оно што се догодило са транзитом гаса искључиво је грешка 'Нафтогаса'“.
Принцип „узми или плати“
У наредним годинама губитак транзита не би требало да изазове никакве посебне непријатности Украјини. Уговор потписан са „Гаспромом“ до 2024. године предвиђа принцип „узми или плати“.
„Због пандемије је смањен транзит за више од десет милијарди кубних метара. Али, узимајући у обзир норме 'узми или плати', 'Гаспром' је издвојио више од 2,5 милијарде долара“, рекао је директор руског Фонда за енергетски развој је Сергеј Пикин.
Уговор о најмање 40 милијарди кубних метара транзита годишње је на снази још четири године. Међутим, када се покрене цев укупног капацитета 55 милијарди годишње, намеће се песимистичан сценарио, упозоравају експерти.
„'Гаспром' у суштини има само три потрошача за које има смисла да се плаво гориво транспортује кроз Украјину. То су Молдавија, Румунија и Мађарска. Потрошња природног гаса у Молдавији је релативно мала — око милијарду кубних метара годишње. Румунија може да користи 'Турски ток' и има реверсни гасовод повезан са југом Молдавије. Преостаје Мађарска, али ако до ње дође 'Балкански ток' који се одваја од 'Турског тока', потреба за украјинским транзитом коначно ће нестати“, сматра експерт за индустрију Леонид Хазанов.
Резервни систем
По истеку уговора са „Гаспромом“, украјински систем за транзит гаса постаће резервни систем са максималним транзитом од 20 милијарди кубних метара годишње.
„Затим ће систем морати да се сачува и да се пређе на куповину течног природног гаса (наша производња не покрива у потпуности потрошњу), који је скупљи од гаса из цевовода, или да се воде преговори са 'Гаспромом'. Али не треба очекивати повлашћене цене, узимајући у обзир дугове 'Нафтогаса' и агресивну антируску спољну политику Украјине“, сматра Хазанов.
Према мишљењу Корољчука, једина опција за повећање транзита је повећање потрошње гаса у ЕУ са 450 на 500 милијарди кубних метара, што би Украјини омогућио транзит од барем 30 милијарди кубних метара.
„Али питање је да ли ће Русија хтети да повећа производњу или ће преферирати испоруке течног природног гаса које сада активно повећава. Односно, на овај или онај начин, Кијев је већ испао из игре“, закључио је аналитичар.
Руски експерти такође истичу да, чак и да се транзит задржи још неко време из политичких разлога, Украјина као посредник свеједно нема будућност јер се европско тржиште брзо мења.