На нишану САД: Може ли Америка да „стави шапу“ на трговање криптовалутама

Америчка влада могла би да покуша да „стави шапу“ на трговање криптовалутама тако што би фирмама из те земље које израђују дигиталне новчанике наложила да идентификују своје кориснике приликом неких трансакција. Тај потез би само отежао пословање компанијама и показао „кратковидост“ САД, јер би корисници на нишану само набавили – нови новчаник.
Sputnik

Влада Сједињених Америчких Држава разматра увођење нових правила против прања новца која захтевају да људи који држе криптовалуте у приватном дигиталном новчанику пролазе кроз проверу идентитета ако врше трансакцију у вредности од 3.000 долара или више. Идентификовање приликом трговања криптовалутама тренутно се не ради нигде у свету.

Поједини инострани стручњаци оцењују да би усвајање правила показало „кратковидост“ Америке у односу на неке друге земље када је реч о криптовалутама, јер би „убијало“ њихову првобитну намену – да учине финансијске услуге доступне свима. Експерти сматрају и да би тај потез могао да мотивише и друге владе широм света да почну да сузбијају криптовалуте.

На нишану САД: Може ли Америка да „стави шапу“ на трговање криптовалутама

Криптовалуте на нишану Америке

Ако правила буду усвојена, фирме регистроване у Америци које израђују дигиталне новчанике мораће да од корисника траже да се идентификују приликом обављања такве трансакције, чиме ће сасвим сигурно изгубити део клијената. С друге стране, ако правила не буду усвојена, криминалци ће и даље моћи да крију свој дигитални новац и трансакције од америчких власти.

„То значи да ће само отежати посао тим фирмама, јер ће многи корисници престати да их користе и прећи на конкурентски новчаник, који није регистрован у Америци и наставиће по старом. Они хоће да сузбију финансирање тероризма, прање новца и остало, а истраживање које је спроведено показује да само 0,34 одсто трансакција представља нелегалан промет. Због 3,4 промила нечега не верујем да би требало целу заједницу ’шиканирати‘“, сматра директор Центра за економска истраживања Никола Корбар за Спутњик.

Корбар предочава да Америка, нити било која друга земља на свету, не може да проверава идентитете приликом крипто трансакција, јер се оне обављају потпуно анонимно – корисници се за слање криптовалута служе искључиво јединственим јавним адресама својих дигиталних новчаника.

Трансакције потпуно анонимне

Када један корисник шаље криптовалуте другом, он у апликацији за трансакције, коју је направио или корисник лично или нека компанија, бира износ, уноси адресу дигиталног новчаника оног коме шаље и евентуално плаћа провизију самој мрежи криптовалута да би убрзао пренос крипто новца. Лични подаци се не уносе нигде.

„Како ћете ви ту да убаците било какву идентификацију? Ко мене спречава да имам 20 или 200 или 3.000 биткоин новчаника? Нико. То је као да ставите капију на сред ливаде и да очекујете да ће сви да пролазе кроз њу, а не да је заобилазе. Не могу да зауставе ту трансакцију. Не могу да је пресретну. Не могу јој ништа“, појашњава Корбар.

Пошто не могу да контролишу трансакције, Корбара смо питали да ли би власти широм света могле да „ставе шапу“ на читав систем размене криптовалута, путем ког се оне врше. Одговорио је одрично:

„Систем функционише на ’пир-ту-пир‘ (peer-to-peer) мрежи. То су међусобно умрежени корисници који користе ресурсе мреже. Све што је вама потребно да бисте је користили и одржавали је приступ интернету. Имате ’рударе‘ који одржавају систем и све док постоји барем један ’рудар‘ на свету систем ће функционисати, без обзира на банке, владе, ишта. Све биткоин новчанике су у почетку правили корисници. Прошло је три, четири године док се није појавила фирма која је направила свој биткоин новчаник. Чак и да се тим фирмама забрани да раде, опет ће постојати биткоин новчаници“, истиче Корбар.

На нишану САД: Може ли Америка да „стави шапу“ на трговање криптовалутама

Забрана – смрт за тржиште

Корбар додаје да је идентификација корисника за сада могућа једино путем крипто мењачница, које за то већ употребљавају „кеј-вај-си“ (KYC – Know Your Customer) процедуру путем које они који мењају новац у криптовалуте и обратно достављају мењачници своје личне податке, попут имена и адресе.

„Ако они хоће да их ’сатру‘, једноставно, могу да донесу закон којим забрањују свим правним лицима, банкама и картицама да имају било какве везе с криптовалутама. Они једним законским актом могу да пресеку сваку везу криптовалута са системима плаћања. Аутоматски, ако спречите да новац законски улази и излази у крипто, ви ’убијате‘ њихову вредност на нулу, преко ноћи“, објашњава Корбар.

Вредност криптовалута у последње време је порасла, а биткоини су у уторак достигли нову рекордно високу цену од 62.000 долара. Најпопуларнији дигитални новчић на свету порастао је јуче за више од три процента, на око 62.557 америчких долара.


Сазнајте: Хоће ли дигитални новац постати једина глобална валута

Прочитајте још:

Коментар