Изум ђака из Сврљига би могао да промени свет и спаси планету /фото, видео/

Инспирисани алармантним нивоом загађења животне средине и огромним количинама бачених опушака од цигарета, ученици сврљишке средње школе ”Душан Тривунац Драгош” патентирали су биоразградиви филтер за цигарете од неизбељене целулозе, а који у себи носи и семе биљке.
Sputnik

Њихов пројекат носи слоган “Не уништавај – озелени” и са њим ће учествовати на Регионалном такмичењу ученичких компанија које ће се ове године, због пандемије корона вируса, одвијати онлајн.

Према подацима ученичке компаније Био Филтер у Србији се на дневном нивоу баци око 27 милиона опушака, а за годину дана та цифра долази и до 26 и по милијарди.

У свету је тај број далеко већи. Степен загађења је велики, подаци показују да годишње у океанима заврши 13 милиона метричних тона пластичног отпада, од чега један значајан део јесу опушци цигарета. Они представљају опасност по животну средину, не разграђују се, уништавају сву вегетацију око себе у пречнику од 15 цм, смањују масу корена биљака и до 60 % – напомињу ови креативни млади људи.

Њихов циљ наравно није промоција пушења и дуванских производа, већ нека врста мирења са чињеницом да огроман број људи конзумира дуван и покушај да се из ове неславне статистике извуче барем нека корист, преносе Јужне вести.

Истраживања показују да се опушци цигарета у природи задржавају и преко 25 година. Из тог разлога ми желимо да постојеће филтере који су махом направљени од пластичних материјала заменимо нашим биоразградивим филтерима. Наш Био Филтер је направљен од небељене целулозе, а у себи садржи семе биљака – кажу сврљишки ученици.

Како њихов изум функционише?

Оног тренутка када се филтер нађе на земљи, уз помоћ воде и влаге семе почиње да клија. На тај начин филтер семену служи као резервоар воде, све до тренутка када се корен биљке ‘ухвати’ за земљу.

Како биљка расте разградња филтера се убрзава и већ после шест месеци филтера нема, а природа је богатија за нову биљку. Када већ не можемо да утичемо на људе да оставе пушење, онда можемо да покушамо да загађење опушцима сведемо на минимум – објашњавају.

Упозоравају и да је потребно 38 трилиона долара како би се вештачки створио кисеоник које би човечанство могло да користи само у наредних пола године и надају се да ће се што пре почети са заменом филтера, како би се избегле катастрофалне последице по читаву планету.

Прочитајте још:

 

Коментар