Научници су испитивали одговор на шећер у крви и друге индикаторе код 1.070 учесника истраживања у Великој Британији и САД, користећи податке из прехрамбеног истраживачког пројекта „Предикт“.
Волонтери су јели стандарди доручак, након чега су могли да бирају преостале оброке током остатка дана, пратећи процес глади три сата након доручка.
Током двонедељног истраживања, учесници су стално носили мераче глукозе у крви и бележили шта и када једу сваког дана помоћу телефонске апликације, бележећи и новое глади коју осећају између оброка.
Откривено је да су падови нивоа глукозе у крви, познатији као „падови шећера“, значајно повезани са нивоом апетита и уносом енергије, односно потрошњом калорија.
Учесници са великим падовима шећера у крви доживели су пораст апетита за девет одсто, појели су други дневни оброк пола сата раније и објавили укупну просечну потрошњу од 300 калорија више током дана, него они који нису имали ове падове шећера.
Истраживање показује велики потенцијал за помоћ људима да разумеју и контролишу своју тежину и дугорочно здравље, каже ауторка и генетска епидемиологшкиња Ана Валдес са Универзитета у Нотингему.
„Многи људи се боре да смршају и да задрже оптималну тежину, а само неколико стотина додатних калорија сваког дана може да доведе до неколико килограма вишка током године“, додаје она.
„Сада смо показали да су падови шећера бољи предсказатељ глади и накнадног уноса калорија од скока шећера у крви након оброка, мењајући начин на који размишљамо о односу између нивоа шећера у крви и хране коју једемо“, каже нутриционисткиња Сара Бери са Краљевског колеџа у Лондону, преноси РТ.