Користећи стандардну демографску методу, Тарвајнен је закључио да ће при непромењеној имиграцији етнички Швеђани постати малобројни у својој земљи до 2065. године.
Демографске промене донеће и велике друштвене промене. Према Тарвајненовом моделу, 2100. године у Шведској ће бити муслимана колико и етничких Швеђана.
„Шведски парламент једногласно је 1975. године одлучио да је Шведска мултикултурална земља. У то време више од 40 одсто имиграната били су моји сународници, Финци. Ситуација се променила: 2019. године 88 одсто досељеника били су незападњаци, а 52 посто муслимани. Тако се догодила огромна културолошка промена у имигрантској популацији, јер се њена највећа група променила - Финце су заменили муслимани“, написао је Тарвајнен за лист „Фолкбладет“.
Према наводима Тарвајнена, значајна разлика је у томе што су се фински имигранти брзо асимилирали у шведско друштво.
Данас су, тврди, услови другачији јер се велики део имиграната не асимилира или не интегрише у друштво. Уместо тога, они формирају своја подручја, која се обично називају подручјима искључености, осетљивим зонама или зонама забране приступа, која су углавном паралелна друштва са другачијим начином размишљања и начином живота. То, према Тарвајнену, резултира смањеним поверењем и социјалном кохезијом.
Ако и када етнички Швеђани постану мањина, темпо демографских промена ће се вероватно додатно повећати јер ће већина људи страног порекла олакшати имиграцију сопственој етничкој групи, сматра Тарвајнен.
„Истакнути шведски инжењери и пословни људи побринуће се да шведска економија не пропадне. Али шведско друштво и култура изгубиће водећу позицију. Овакав демографски развој се може зауставити, али захтеваће радикалне промене у имиграционој политици. У јединственој смо историјској ситуацији, и ми северњаци морамо започети расправу о имиграцији и очувању наших националних држава“, закључује Тарвајнен.
Током неколико деценија након прихватања масовне имиграције 1980-их, Шведска се променила из једне од најхомогенијих европских држава у једну од етнички најразноликијих. У комбинацији са демографским трендовима као што су разлике у стопама плодности, удео становништва са страним пореклом је у сталном порасту.
Према Тобиасу Хубинетеу, истраживачу са Универзитета Карлстад, који себе описује као антирасистичког активисту, 33,5 одсто свих становника вуче короне из иностранства. Становници Шведске са страним пореклом чинили су 99 одсто раста броја становника у 2020. години, преноси Спутњик интернешенал.
Поређења ради, 2000. године у Шведској је било око 15 одсто грађана који нису Швеђани, што показује да се тај број више него удвостручење у последње две деценије.