Америчко протеривање руских дипломата је дало сигнал за утркивање европских вазала Вашингтона у антируским потезима и изјавама. Чешка је седам година од експлозије у складишту муниције напрасно закључила да су крива двојица Руса, што је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова назвала парадом лудила.
Британија паралелно шаље ратне бродове у Црно море и планира нови закон о борби против акција, како то формулишу, непријатељских држава, односно Русије и Кине. Шлаг на торти је предлог бившег естонског председника Томаса Хенрика Илвеса да се грађанима Русије забрани улазак у ЕУ, осим из ванредних породичних разлога, с објашњењем да је „на коцки безбедност Европе“.
Балтичке земље би пошто-пото да изврше додељени задатак
Александар Носович, руски политиколог, подсећа да је Илвес каријеру изградио као антисовјетски пропагандиста, радећи за западне обавештајне службе, те да је типични представник политичког естаблишмента балтичких држава, који политички капитал гради на сузбијању Русије.
„Илвес предлаже да се Русији забрани улазак у ЕУ зато што се од политичких елита балтичких земаља очекује да пошто-пото изврше задатак који им је јасно додељен. А задатак је да Европу поделе на Русију и ЕУ, односно европске земље НАТО-а (јер је Русија део Европе). Са ове тачке гледишта, Естонија, балтичке земље и већина земаља Средње и Источне Европе, укључујући Чешку, представљају санитарни кордон, то јест, тампон-зона која одваја Русију од Западне Европе и спречава их да успоставе стратешку сарадњу“, рекао је Носович.
Источни Европљани прате Американце
Владимир Оленченко са Института за светску економију и међународне односе РАН слаже се да постоји одређена доследност у томе да неке земље не хорски, већ једна по једна износе своје антируске ставове, попут Илвеса који је, како каже, искусни русофоб. На питање да ли тиме Европа учествује у подизању неке нове гвоздене завесе према Русији, Оленченко каже да не треба генерализовати:
„Чињеница је да Немачка, Француска, Италија имају велико искуство у билатералним односима са Русијом и нису много заинтересоване за масово деловање против ње. Источни Европљани преносе америчку тачку гледишта, док западни прате своју политику“, истакао је Оленченко.
Он сматра да Русија у изградњи дијалога с Европом треба да се ослони управо на земље попут Немачке, Италије и Француске. Када је реч о вазалном положају Европе и њеном одбијању да изгради сопствену спољну политику засновану на националним интересима, експерт сматра да постоји амерички лоби, а они који се називају европеистима сада, нажалост, нису превише заступљени у органима власти ЕУ, али јесу у својим земљама. Као пример он наводи Француску или Немачку где су, каже, политичари прилично разумни.
„Међутим, ако се сетимо ’Северног тока 2‘, видимо покушаје Американаца да приморају Немце да се одрекну својих повластица. Дакле, све се своди на то да овакве идеју долазе из САД“, нагласио је Оленченко.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков позвао је Запад да прекине са масовном антируском психозом и конструктивно води дијалог ради превазилажења насталих несугласица. Песков је подсетио да Русија није била иницијатор напетости у односима са Западом, али увек реагује на непријатељске потезе.
Занемарени национални интереси
Александар Носович истиче да поједине европске земље изгледа не маре за штету које би саме претрпеле реализацијом апсурдних антируских идеја. За испуњавање овог циља, како каже, одвијају се борбе против „Северног тока 2“ и економске санкције против Русије које су пресекле могућности сарадње Русије и западноевропске индустрије.
„Учешће у овој стратегији није исплативо за земље које у њој учествују. Односно, поступци њихових елита се косе са националним интересима. Естонија, као и Грчка, зависи од руских туриста. Од туризма не добија толико прихода као Грчка или Шпанија, али Естонија зарађује један део од тога. Главни прилив туриста у Талин је долазио из Русије, па би оваквом одлуком Естонија наштетила себи“, рекао је Носович.
За естонску елиту, са жаљењем констатује руски експерт, национални интереси су споредни, као и за елите већине земаља средње и источне Европе. За њих је важнија геополитичка наредба из Вашингтона, коју испуњавају из године у годину, каже Носович.
„Национални интереси ових земаља и интереси њихових елита нису идентични, већ међусобно противрече. За политичке елите балтичких земаља је важно да се додворе САД и направе успех у наднационалним бирократским структурама као што су НАТО, ЕК, ММФ… А интереси њихових држава се своде на то да је корисно имати пријатељске односе са суседима, а Русија је гигантско тржише и шеста економија на свету. Према томе, конструктивни и рационални односи са Русијом би за њих били више него корисни“, закључио је Носович.