На изложби „Колористичке визије“, која је за публику отворена од 21. априла, представљени су пејзажи, портрети, актови и мртве природе великог сликара модернисте, као и део документарне грађе о његовом животу и раду. Галерија је отворена у центру Београда у Улици Краља Петра 36, у згради у којој је овај истакнути сликар живео.
Изложбу су отворили министарка културе и информисања Србије Маја Гојковић, градоначелник Београда Зоран Радојичић и директор Куће легата Филип Брусић Ренауд.
Легат Петра Добровића је отворен 1974. године, захваљујући залагању уметникове супруге Олге, која је заједно са њиховим сином Ђорђем поклонила Београду богату колекцију слика и цртежа.
До 2017. године легат је био под надлежношћу Музеја савремене уметности у Београду, а потом је, одлуком Скупштине града Београда, поверен Кући легата и након тога и обновљена.
Збирку чини 1.407 уметничких дела, међу којима су 360 уља на платну, 14 акварела, 19 пастела, 29 темпера и 955 цртежа, као и 30 уметничких дела других аутора. У легату се чува и обимна документација која сведочи о животу и раду сликара.
Аутор изложбе у Легату Петра Добровића је Данијела Бајић Обућина, кустост Куће легата, која каже да поставка „Колористичке визије“ приближава Добровића новим генерацијама, посебно истићући његову препознатљивост у коришћењу боја.
„Одабиром најрепрезентативнијих радова из легата посетиоцима се пружа могућност да види баш она дела која карактеришу острашћена боја, блештава светлост, оптимизам и динамична непосредност, својствени не само делу већ и карактеру овог сликара. Колоризам ће га одредити као једног од најутицајнијих српских уметника, оних који су предводили савремене токове у сликарству“, истиче кустоскиња.
Петар Добровић (Печуј, 1890 – Београд, 1942) школовао се у Уметничко-занатској школи у Будимпешти на одсеку за вајарство и студирао сликарство на Ликовној академији у Будимпешти.
У Париз је први пут стигао 1912. године, а током наредне две године кретао се на релацији Печуј – Париз – Будимпешта – Кечкемет. Континуирани вишемесечни боравци на мору и пејзажи приморског амбијента обележили су његово сликарство. Смењује зимске боравке у Паризу с летњим врелинама морских пејзажа.
И Нови Сад је важан топоним у Добровићевом животу. По окончању Првог светског рата примиће га под свој кров у у негдашњој Ханској, данашњој Улици Матице српске, др Коста Хаџи. У башти Хаџијевих настаће нека од Добровићевих врхунских дела, која се данас чувају у Галерији Матице српске.
Током тридесетих година прошлог века Добровић се све више окретао педагошком раду: био је професор Уметничке школе у Београду, затим један од покретача и оснивача Државне уметничке академије у Београду, касније Академије ликовних уметности, и од 1937. до смрти 1942. њен професор.