Због добро познатих рестрикција изазваних вирусом корона, ове године публике на трибинама неће бити, али то није омело организаторе у „утезању“ стадиона.
На централном терену постављене су трибине, уз свечану ложу и све остале пропратне објекте, иако је ограничен чак и број новинара који могу да присуствују једном мечу истовремено.
Улазак у сам комплекс није једноставан ни онима који имају дозволу да то ураде, а таквих нема много, пошто су правила које је поставила кровна организација (АТП) веома стриктна.
Ипак, ако је некоме теже него новинарима, то су људи задужени за спровођење ригорозних правила и тенисери, који ни у Београду, као ни на осталим турнирима у последњих неколико месеци, не могу нормалнода функционишу.
Сада већ давних „нормалних“ времена, слика са тениских турнира била је много другачија, јер би један битан део чари које доноси један тениски турнир чинили управо навијачи.
Тениски комплекси би врвели од људи, успут би пролазиле и познате личности, а контакт са тенисерима би био личан у том смислу да би барем на конференцијама за медије новинари и играчи могли да се гледају очи у очи, са неколико метара раздаљине.
Уколико сте размишљали да из тог разлога постанете новинар, своје планове одложите док се ствари не врате у нормалу, јер ове године, иако би вас „Гугл мапс“ можда лоцирао на истом месту као и играче, са њима бисте могли да комуницирате само путем видео-снимка.
Србија опен има потенцијал, али ове године не може да га оствари
Првог дана Србија опена једини закључак који се из комплекса могао извући је да је Србија опен, условно речено, „мртав“, иако је, у ствари, тек „оживео“ после много година.
Тај податак није везан само за Србија опен, а због њега се не смеју кривити организатори. Кривац није ниједан човек, кривац није ниједна организација, кривац је невидљиви непријатељ који дуже од годину дана господари светом - вирус корона.
И у доба короне љубитељи „белог спорта“ могли су да виде много квалитетних мечева на великом броју турнира, иако је корона ментално пореметила одређен број тенисера.
„То је ново искуство и то морамо да прихватимо и да из тога извучемо поуку, а онда да се надамо да ће се публика ускоро вратити и да ћемо моћи да се крећемо слободно, уз нашу одговорност и ризик. Барем ћемо моћи да имамо ту слободу, простор за кретање. То би нам много значило ментално. Мислим да је то највећи проблем, то што се ограничени на хотелску собу и терен, а да не можете да видите ништа друго, и тако доста већ дуго“, рекао је Новак Ђоковић на конференцији по почетку турнира.
Ниједан догађај ових размера не може бити оно што се очекује, уколико нема публике, реакција, пропратних активности, оног због чега се, у ствари, организују тениски турнири.
Једна од ствари на које нова правила утичу, али не у мери колико и на атмосферу, је ниво тениса.
Српски дан на Дорћолу
Првог дана турнира виђен је „српски дан“, пошто је на терену било чак пет играча из наше земље, четворица у првом колу, а један у квалификацијама.
Никола Милојевић је мимо очекивања „почистио“ Аргентинца Федерика Корију, Филип Крајиновић је уз више проблема од очекиваног савладао Италијана Стефана Траваљу, док су учешће завршили Виктор Троицки и Данило Петровић.
Играње без публике, ипак, има и једну предност, а то је што малобројни гледаоци, малтене само чланови тимова играча и новинари, могу да боље осете емоције које играчи проживљавају током дуела.
Псовке и реакције које би можда прошле неопажено сада је немогуће пропустити. Да ли је играч лоптицу ударио чисто или није је потпуно јасно, док се могу чути и разговори између играча и тренера током меча.
Слично као у кошарци и фудбалу, овакво праћење утакмица може да има занимљив угао који у нормалним условима није могућ, па чак и да буде занимљивије од оног стандардног. Међутим, недостатак предности коју доносе навијачи, а највише се тиче подизања атмосфере, убрзо креће да недостаје.
Хамад Међедовић – наследник Новака Ђоковића?
Главна атракција дана био је дефинитивно Хамад Међедовић, суперталентовани 17-годишњак из Новог Пазара, који је, нажалост, испао у финалној рунди квалификација.
Од тренутно 854. тенисера планете бољи је био Факундо Бањис, који га је избацио и са челенџера у Београду прошле недеље.
Искусни шљакаш, тренутно 102. на свету, није имао лак задатак, а утисак је био да су га проблема спасли Хамадово неискуство и неконстантност.
Млада нада нашег тениса – за којег је у интерјвуу за Спутњик Богдан Обрадовић рекао „да има боље пролазно време од Новака“ – ове и претходне недеље показала је да време које му је Ђоковић посветио није било узалуд.
Хамад је на челенџеру победио 153. тенисера света Оскара Отеа, а у квалификацијама за Србија опен 114. на свету Данијела Галана.
„То су велике победе за Хамада. Он је доста напредовао, иде у добром правцу и већ показује играчки да може да буде на том нивоу. Наравно, ту мора да се поклопи неколико елемената. Имао је прилику да у ових десетак дана заради неких петнаестак поена, што је пуно за њега и већ ће направити значајан скок на ранг листи, што ће му омогућити лакше уласке на неке турнире које ће играти у наредном периоду“, прокоментарисао је свог наследника Новак Ђоковић.
Међедовић око себе има врхунску екипу, поседује завидан таленат и делује да је ментално спреман за изазове.
Оно што највише „боде очи“ код њега је доста слаб сервис, и тактички и што се тиче јачине, али узимајући у обзир визуелну анализу и коментаре доста стручних људи, Хамад иде у правом смеру.
► Спутњик на Новаковом тренингу /фото, видео/
► Рубљов се „осветио“ Федереру, али – престигао је и Ђоковића