Главне фракције Европског парламента позвале су земље ЕУ да предузму „одлучне кораке“ против Русије због наводне умешаности Москве у инцидент у Чешкој 2014. године. Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ поручио је истовремено да ће Унија одлучно реаговати на потезе руских специјалних служби који имају, како је рекао, субверзивни циљ.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова навела је да из ЕУ не престају да долазе неосноване оптужбе на рачун Русије.
Шеф одељења за друштвена и политичка истраживања на Институту Европе Руске академије наука Владимир Швејцер каже да ЕУ свако мало заузима антируски став и хвата се за све што Русија ради. По његовом мишљењу, Европљани проналазе недостатке у руској политици за које нису ни сигурни да постоје.
„Ово је општа линија коју прате, а у резолуцијама овог парламента нема ничег посебног ни изванредног. Не знам шта више они могу да ураде, јер све што су могли да нам ускрате су ускратили. Али тешко да ће ишта имати од тога јер ми у свету имао своје приступе и ставове. Стога сматрам да њихови позиви против Русије ништа не мењају“, истакао је Швејцер.
„Ситуација као тридесетих година, не слути на добро“
Руски политиколог Павел Шипилин констатује да тренутна ситуација када су односи Русије са Европском Унијом близу тачке пуцања, подсећа на тридесете године прошлог века.
„Иако кажу да никада није било тако лоше, у суштини било је када је СССР избачен из Лиге нација. И наравно да ова предратна атмосфера која сада влада не слути на добро ни Русији, ни Европи. Сада ће се, са моје тачке гледишта, односи максимално погоршати, али ипак се надам да неће доћи до рата, јер мислим да Европа нема за циљ да ратује са Русијом. То хоће Сједињене Државе. Односно, Америка не жели да се она бори, већ да ратује Стари Свет. Чињеница је да је Стари Свет спреман да се покорава свом надређеном, али ипак до одређених граница“, појаснио је Шипилин.
Он је истакао да су евроатлантисти једва дочекали да се Америка врати на европску сцену, али да од тога ником у Европи неће бити боље јер је за Сједињене Државе и ЕУ конкурент, и то моћан.
„Неки у ЕУ то наравно схватају. Имамо пример Немачке која се већ суочила са чињеницом да је једноставно приморавају да погорша свој животни стандард, а прелазак са руског гасовода на амерички течни гас, ког између осталог нема довољно, значи само смањење животног стандарда Немачке. Односно, Немачка је спремна на речима да подржи све америчке покушаје, али Северни ток 2 ће ипак изградити до краја. Остатак Европе такође има јак нагон за потчињавањем, али такође само на речима“, рекао је Шипилин.
Чеси се под притиском одричу своје политичке културе
Политиколог Јуриј Почта се посебно осврнуо на понашање Чешке према Русији након што је Праг одлучио да после протеривања 18 руских дипломата додатно смањи број запослених у амбасади Русије у Чешкој за још 70 људи.
„Имам хипотезу да је на Чешку извршен врло јак притисак, условно од америчких партнера, јер није у чешкој традицији да се сукобљава са суседима и са великим државама, као што показује историја Чешке у 20. веку. Ово што сада Чеси раде јесте покушај да се потпуно удаље од своје политичке културе и традиције. Они заправо покушавају да се одрекну дипломатије. Сами протерују руске дипломате и предлажу земљама ЕУ и НАТО да учине исто. Имам утисак да је почела антируска психопандемија“, рекао је политиколог.
По мишљењу Почте, чињеница да се Чеси упуштају у овакве ствари не иде њима у корист. У овом случају види се беспомоћност мале државе, која се у потпуности одриче своје спољне политике и репутације, а такође учествује у сложеним геополитичким играма и скандалима, из којих свакако неће бити на добитку, закључио је политиколог.