Први талас пандемије ковида 19 погодио је планету почетком 2020. године и произвођачи вакцина одмах су кренули у потрагу за производом који би брзо и ефикасно сузбио болест. Савез „Фајзера“ и „Бионтека“ је један од првих који је представио своје „оружје“ против пандемије у облику „револуционарне“ мРНК вакцине, бренда „Комирнати“.
Производ је развијен применом технологије информацијске рибонуклеинске киселине (мРНК), што је до тада било углавном непознато , а клиничка испитивања започета су у априлу исте године. Ова технологија је била толико иновативна да нису постојале студије о безбедности и никада нису процењени дугорочни ефекти таквих вакцина.
Од првог дана „Фајзерова“ вакцина добија много похвала од америчких, британских и европских мејнстрим медија који нису зазирали од очигледне пристрасности насупрот другим произвођачима вакцина.
Али након оптимистичног представљања, појавиле су се сумње у безбедност производа, јер је број смртних случајева, од којих је неке можда изазвала „Фајзерова“ вакцина, премашио сличне податке о другим вакцинама.
Стопа смртности
Званичне владине статистике из 12 земаља: САД, Индије, Бразила, Аргентине, Индије, Чилеа, Француске, Немачке, Велике Британије, Аустрије, Италије и Данске, које су прикупљене и анализиране до 19. априла 2021. године, показују да је укупно забележено 2.485 смртних случајева међу примаоцима вакцине против вируса корона компанија „Фајзер“ и „Бионтек“. То значи да је просечна стопа смртности 39,4 фаталних исхода на милион примљених „Фајзерових“ вакцина – отприлике три до пет пута више од забележене стопе смртности након имунизације вакцинама „Астра зенека“ и компаније „Џонсон и Џонсон“.
Најгори талас смртних случајева повезан са „Фајзером“ регистрован је у Норвешкој, где је број смртних случајева на милион примљених доза достигао 143. У САД је 1.134 људи изгубило живот након што је примило вакцину „Комирнатија“, наводе подаци које пружа ЦДЦ систем за извештавање о нежељеним дејствима вакцине (ВАЕРС). Овај други пример показује вредност више од 20 пута већу у односу на бројеве повезане са вакцином „Џонсон и Џонсон“. Подаци мексичког Министарства здравља такође показују знатно више нежељених ефеката код „Фајзера“ него „Астра зенеке“ или других вакцина (закључно са 17. априлом било је 2,08 случајева озбиљних нежељених исхода на 100.000 доза „Фајзера“ наспрам 1,56 случајева на дозе „Астра зенеке“, а за случајеве који се наводно приписују вакцинацији разлика је још већа – 2,62 наспрам 0,38 на 1.000 доза).
Незгодна истина
Медији широм света пријавили су десетине смртних случајева повезаних са „Фајзеровом“ мРНК вакцином. Чини се да ниједан од ових случајева није прописно испитан.
У јануару ове године Норвешка је изразила забринутост због 29 смртних случајева повезаних са „Комирнатијем“, а новинари „Блумберга“ такође су упозорили на ризике од вакцинације за болесне пацијенте старије од 80 година. Прошле недеље су француски извештачи долили уље на ватру, позивајући се на доктора Мајкла Коена, који је рекао да су „нежељена дејства Фајзера важнија од нежељених дејстава других вакцина“. Случај је укључивао 386 смртних исхода повезаних са вакцином „Фајзер“ у Француској. Уједињено Краљевство такође је постало забринуто због 314 смртних случајева повезаних са вакцинама „Коминартија“, али овог пута аларме нису активирали медији, већ влада.
У међувремену, Универзитет Оксфорд је објавио студију која показује да је ризик од тромбозе порталне вене 30 пута већи са мРНК вакцинама него са „Астра зенеком“.
И док су неки забринути, „Фајзер“ изгледа није претерано узнемирен овим открићима – што не изненађује, с обзиром на досадашње потезе компаније са агресивним маркетиншким стратегијама и индискрецијом.
Срж проблема
Иако се чини да произвођач не жели да улази много у детаље у вези са бројањем смртних случајева, подаци показују да високе стопе смртности могу бити узроковане манама мРНК технологије, која није била широко коришћена пре пандемије ковида 19.
Почетком 2021. године процурили су документи са сервера Европске агенције за лекове (ЕМА) објављени у чланку „Монда“. Открили су озбиљне проблеме са којима се „Фајзер“ суочавао док је прелазио са лабораторијских тестова на комерцијалну производњу своје вакцине у пуном обиму.
Према документима, током процеса дошло је до значајног губитка интегритета РНК – са 78,1 процента на 59,7 процената, а у неким серијама 51 проценат.
Лаички речено, „низак интегритет РНК“ не значи само да „Комирнати“ има малу концентрацију активне супстанце, већ и да је више од 40 процената мРНК нестабилно и да може произвести насумична и штетна дејства у телу. Процурели документи такође показују да је „Фајзер“ покушао да превазиђе проблем повећањем дозе, што је довело до већег процента инфламаторних случајева, тромбофилије, пароксизма и других нежељених дејстава.
Упркос чињеници да је ЕМА препознала овај проблем са „Комирнатима“, мејлови највиших званичника регулатора – наиме заменика директора ЕМА Ноела Ватиона, показују да су и даље инсистирали на томе да се убрза одобравање вакцине. Ако је процурели материјал аутентичан, поставља се питање зашто би Европска агенција лобирала за интересе произвођача вакцина упркос очигледним здравственим ризицима који су с тим повезани.
Шта будућност носи
Иако све горе наведено већ може довести до озбиљних дискусија о безбедности вакцине „Фајзер“, постоји и питање дугорочног ефекта – фактор који тек треба истражити.
До сада није било студија о дугорочној безбедности вакцине, а камоли студија о лековима и вакцинама заснованим на новој мРНК технологији уопште.
Научници и лекари тек треба да истраже одсуство било каквог ризика од канцерогености или смањења плодности.
Као и било која друга револуционарна технологија, мРНК је широм света примљена с усхићењем, опрезом или негативним реакцијама. Баш као и клонирање или било која друга открића која се баве биологијом човека на веома дубоком нивоу, можда ће јој требати озбиљно међународно надгледање и расправе о безбедности, као и о масовној примени.
Али да ли ће бити могуће да научници и лекари у потпуности истраже ефекте вакцине „Фајзер“ и других производа заснованих на мРНК без огромног притиска и лобирања „Биг фарме“ и политичког естаблишмента, који изгледа да су умешани у прикривање инцидената повезаних са увођењем производа – остаје да се види.