То се наводи у писму заменика шефа кабинета председника Русије Дмитрија Козака објављеног у медијима а чију је аутентичност потврдио новинарима и сам Козак.
„Надам се конструктивном, отвореном и поштеном разматрању нацрта решења која су на преговарачком столу а односе се на текуће примирје и стратешка питања реализације Минских споразума у најскорије време (до 27. априла)“, наводи се у писму.
Он је новинарима рекао и да се конфликт у Донбасу не може решити без директног договора између Кијева и самопроглашених република ДНР и ЛНР, али је Кијев усмерен на то да избегне дијалог да Доњецком и Луганском уместо на успостављање мира у Донбасу.
„Напори нису усмерени на успостављање мира већ на избегавање директног дијалога и било каквих контаката са представницима Доњецка и Луганска. А дијалог реално постоји. Сви разговори у оквиру Контакт групе и њених подгрупа су 99 одсто разговори представника Украјине и Донбаса. Ради се само о томе да се ствара слика о одсуству таквог дијалога због радикално настројених политичких снага у Украјини“, рекао је Козак.
Француска и Немачка су уз Русију и Украјину чланице „нормандијског формата“ за решавање питања конфликта у Донбасу.
Сукоб на истоку Украјине
Сукоб у Донбасу траје већ седам година, у борбама је страдало више од 13 хиљада људи. О решавању ситуације разговара се на састанцима контакт групе у Минску. Стране су усвојиле неколико докумената усмерених на решавање сукоба, али се размена ватре наставља.
Од 27. јула прошле године на снази су и додатне мере за обезбеђивање примирја. Ове мере подразумевају потпуну забрану пуцања, размештања наоружања у насељима и у њиховој близини, офанзивних и извиђачко-диверзантских акција. Осим тога, предвиђена је дисциплинска одговорност за кршење прекида ватре. Наредбе о прекиду ватре које садрже мере за његово одржавање морају бити на снази све док се сукоб не реши у потпуности.
Међутим, од краја фебруара у региону су почеле да се повећавају тензије: ОЕБС извештава о значајном повећању броја кршења прекида ватре, а устаници наводе да Оружане снаге Украјине у гранатирању користе артиљерију. У нападу украјинског дрона на село Александровско 3. априла, погинуло је једно дете. Самопроглашене републике сматрају да Кијев припрема офанзиву великих размера.
У Москви су тренутну ситуацију назвали опасном, јер би на истоку Украјине поново могао да се разбукта грађански рат. Како је приметио портпарол руског председника Дмитриј Песков, Русија у овим условима предузима мере да осигура своју безбедност. Он је додао да кретање трупа на територији земље не би смело никога да узнемирава, јер Москва никоме не представља претњу.
Прочитајте још:
- Самоубиство државе: Шта чека Кијев ако крене на Донбас
- „Кијев жели да сахрани Минске споразуме“: Почео састанак Путина и Лукашенка