Ко прети Америци: Светски обавештајни рат букти све жешће

Кинеско друштво за студије људских права пребројало је: од 248 оружаних сукоба у свету од краја Другог светског рата до данас, Сједињене Америчке Државе иницирале су 201, односно, 81 одсто. Али Америку то не спречава да устврди да су угрожени она и њени интереси, и то са свих страна, од свемира до сајбер простора. А главни кривци су Кина и Русија.
Sputnik

После извештаја о глобалним трендовима до 2040. године, амерички обавештајци произвели су и објавили још један документ који има амбициозан циљ да предвиди будућност, додуше, овог пута с роком који је 20 пута краћи - извештај под насловом „Годишња процена претњи обавештајне заједнице САД“, како је наведено, „фокусира се на најдиректније и најозбиљније претње Сједињеним Државама током идуће године“.

Епохални геополитички преокрет

Уз две регионалне силе – Иран и Северну Кореју – извештај америчких обавештајаца, предвидљиво, таргетира Кину и Русију као две главне, и једине глобалне, претње Америци и америчким интересима.

Кина је описана као „све изједначенији супарник“, који „све израженије супарништво у америчко-кинеским односима види као део епохалног геополитичког преокрета“. Ејврил Хејнс, директорка Националних обавештајних служби САД, напоменуће овим поводом у саслушању пред Конгресом и да је „Кина приоритет без премца за обавештајну заједницу“, док ће конгресмен Адам Шиф, председавајући Комитета за обавештајне послове Представничког дома, приметити и да је Кина „сила у успону, и изазов који је у успону“.

Насупрот томе, оценио је Шиф, „Русија је умирућа сила. Она представља претњу попут рањене животиње која је опасна зато што је рањена и сатерана у ћошак.“

Нема сумње да ова Шифова оцена представља тачно оно што жели да чује русофобни естаблишмент америчке Демократске партије, чији је и он сам интегрални део. Америчке шпијунске агенције у свом извештају, међутим, како сумира „Њујорк тајмс“, „Москву и даље сматрају најзначајнијом претњом“. Па у складу с тим и процењују да ће Русија „у догледној будућности остати највећи и најспособнији ривал Сједињених Држава у погледу оружја за масовно уништење“; „главна претња у сајбер простору“ и „кључни супарник у свемиру“, те „једна од најозбиљнијих обавештајних претњи Сједињеним Државама, која своје обавештајне службе користи како би повећала свој утицај широм света“. Све у свему, предвиђа се, „Москва ће ове године наставити да употребљава различите тактике како би поткопала утицај САД, развила нове међународне норме и партнерства, поделила земље Запада и ослабила западна савезништва, и демонстрирала моћ Русије да обликује глобалне односе као главни играч у новом мултиполарном међународном поретку“.

Војни буџет

Ово пак уз додатни проблем на који је указала директорка обавештајних служби Ејврил Хејнс: „Још једна претња коју пратимо јесу ненормални здравствени инциденти који су погодили наше особље. Обавештајна заједница овим инцидентима приступа веома озбиљно, и посвећена је истрази извора ових инцидената.“ Реч је, како је појаснио „Њујорк тајмс“ не би ли долио уље на ватру, „о серији мистериозних епизода у којима су повређене дипломате и оперативци ЦИА-е у иностранству. Неки бивши званичници верују да је Русија иза ових епизода, које они називају нападима.“

И како, онда, ико може да се успротиви предлогу администрације председника САД Џозефа Бајдена да амерички војни буџет за идућу годину буде 753 милијарде долара, 13 милијарди више него ове године и највише у историји...

Какву нам годину најављују оволики амерички војни буџет и онакве процене претњи њихових обавештајних служби? Шта ће с тим у вези да ураде Москва и Пекинг? И на какву унутрашњу опасност за САД указују њихове обавештајне службе?

Политички документ обавештајних служби

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили војни аналитичар Љубан Каран и политиколог Александар Павић.

„Иако су га сачиниле америчке обавештајне службе, овај извештај пре свега представља политички документ који треба да покаже како је Америка тобоже угрожена и нападнута са свих страна, иако управо она исказује офанзивне намере широм света“, сматра Љубан Каран.

Истовремено, скреће пажњу Александра Павић, „обавештајне агенције које су саставиле овај обавештајно-пропагандни документ мешају се и у унутрашњу америчку политику, будући да су за све време председничког мандата Доналда Трампа биле у сукобу с њим. Али сада су – с Џозефом Бајденом у Белој кући – сви они поново једна велика, срећна породица. Тако да и овај документ пре свега треба да послужи легитимизацији империјалне и експанзионистичке спољне политике САД, која претњу види у свему што ограничава њену самовољу.“

Зачарани круг погрешних процена

Управо у политичкој и пропагандној (зло)употреби обавештајног апарата Љубан Каран види озбиљну претњу по стабилност у читавом свету: „Из лоших обавештајних процена о угрожености следи и погрешна политика која се на основу њих формулише. Тежња за конфронтацијом са свим стварним и имагинарним ривалима, исказана у овом документу, представља знак неприхватања чињенице да Америка више није једина светска сила, која с тога и не може са свима осталима да разговара са позиција силе. Реч је о опасној самообмани, јер ове врсте процена морају да буду сурово реалне у односу на сопствене слабости, како би се оне исправиле. Овако, то само води у даље грешке, погрешне одлуке и срљање у пропаст.“

Ко прети Америци: Светски обавештајни рат букти све жешће

„И Руси и Кинези су у последњих неколико месеци јасно показали да више не виде могућност договора с Американцима и да су изгубили све илузије у том погледу Американаца, иако су дуго били у уверењу да нико тамо није луд да истовремено заоштрава конфликт и са највећом нуклеарном силом поред њихове, и са највећом економијом уз њихову. А то се управо сада дешава, иако тиме Кину и Русију гурају још дубље у загрљај једну другој,“ коментарише Александар Павић.

Перспектива ескалације

И у самој Америци могу да се чују упозорења да даље заоштравање односа ситуацију може да учини нарочито опасном.

Једно од таквих, али без видљивог ефекта, недавно је изнео и Метју Роџенски, кога Бајден намерава да постави на функцију директора за Русију у Савету за националну безбедност: „Билатерални односи САД и Русије налазе се у дубокој и вероватно трајној кризи, по својој прилици најгорој још од раних 80-их, ако не и 60-их година... Највише забрињава повратак на де факто војну конфронтацију, од Северне Европе до Блиског истока, с веома стварним ризиком од ескалације до ненамерне али катастрофичне нуклеарне размене.“

„Многи упозоравају да Америци прети да упадне у такозвану Тукидидову замку велике силе која ће изазвати рат због страха од силе која је у успону“, напомиње Александар Павић, и указује да је евидентна трајекторија даљег сукобљавања водећих светских сила: „Налазимо се у веома опасном раздобљу. А овај документ америчких обавештајних служби који акценат ставља на сукобљавање уместо на сарадњу, по матрици каква је већ виђана у прошлости, можда ће се показати као превентивно правдање будућих догађаја...“

„Обавештајни рат већ увелико букти. А фаза у којој се тренутно налази – узајамно протеривање дипломата – по правилу важи за његову последњу фазу, која претходи отвореној ескалацији. А то значи и да већ истиче време за време за састанак на највишем нивоу на коме ће се постићи некакав договор о смиривању тензија пре него што буде прекасно,“ закључује Љубан Каран.

Коментар