Шобајићева вечна тема био је – прогоњени човек

Милош је био један разбарушен дечак. Ма колико трагичан и епски расположен у сликарској обради, у његовој вечној теми – прогоњеном човеку, толико је био полетан и лиричан у свакодневном животу, каже Шобајићев пријатељ, сликар и декан Факултета савремене уметности Саша Филиповић.
Sputnik

„Јавност га је видела као романтика, а ја као дивног, непосредног колегу и врлог оптимисту“.

Вест о одласку сликара Милоша Шобајића затекла га је на литургији и призвала сећање на последње сусрете.

„Милош је радио код нас као професор на докторским студијама. Недавно смо причали о студентима и кроз разговор сам схватио колико им је био посвећен. Није одвајао свој уметнички рад, од рада са студентима и животом.“.

Филиповић открива да је случајно сазнао да велики сликар припрема текст за позориште о свом животу у Паризу.

„Открио сам како је изгледао његов живот у Паризу, сусрети са људима са маргине који се баве сликарством и који о уметности причају на недотеран, аутентичан начин.“каже Филиповић и додаје да он Шобајића, иако по ликовном изразу припада експресивном сликарском духу, пре види као уметника који сведочи турбулентно и трагично време за нашу земљу.

„Дистанциран локацијски, он је имао могућност да из Париза или другог краја света сагледа још снажније оно што нам се дешавало. Милошевих девет живота уистину су били динамични, одређени, лирични, узбудљиви и никад коначни“.

Милош Шобајић је био гост Марине Рајевић у емсији "Док анђели спавају". Шта је говорио о свом животном путу и уметности, али и посебним осећањима које гаји према Косову и Метохију погледајте у видеу: 

Прочитајте још: 

 

Коментар