Мати Гликерија је пуних 75 година монахиња, а од 1962. је и игуманија манастира у коме је своја прва знања стицао и свети владика Николај Велимировић.
Добри анђео светог Аве Јустина
Нова страница у историји овог манастира отворена је доласком оца Јустина Поповића. Ава Јустин био је „глас вапијућег у пустињи“, а мати Гликерија била је пуних 30 година сведок Авиног неуморног стваралаштва које ће објавити у сабраним делима и житијима, чијом ће продајом Фондација Светог Јустина Ћелијског прикупити средства за изградњу величанственог храма са три олтара посвећених Светом Јустину Философу, Светом Сави и Марији Египћанки.
„Доласком оца Јустина почео је духовни процват манастира. Са собом је донео радост, а радост се не купује, она се доживљава. Изгледао нам је тада, када је дошао, као неки гост који није овоземаљски. И заиста је за нас био гост, изненађење са оним великим старинским шеширом. Он је свакодневно служио свету литургију, а већ од осам часова ујутру почињао је свој рад у тој собици која му је била дата. Ава је био човек који је одисао смиреношћу, али је „грмео“ на грех“, каже мати Гликерија и поручује да је саборност једино спасење и породици и манастирима.
У Ћелије за мати Гликеријом дошле сестра и мајка
Мати Гликерија рођена је 1934. године, а по рођењу је добила име Гордана. Као девојчица желела је да постане глумица, а у тадашњој осмољетки „Краљ Петар Први“ завршила је шест разреда. У манастир је ступила са непуних 13 година, а за њом и њеном сестром Светланом, будућом сестром Антонином, у овај манастир је дошла и њихова мајка Драгиња, којој је због тумора на мозгу речено да јој је остало још три месеца живота. У манастиру је, међутим, као монахиња живела још пуне 23 године.
„Нисмо ми ни са ореолом, нисмо ми ван тела, али ми смо бића људска која је Господ призвао и отуд та помоћ, када се човек искрено преда Богу и старијем свом, колико-толико тај благослов покрива и штити“, каже мати Гликерија, која је у емисији Марине Рајевић Савић, између осталог, испричала када је осетила потребу да се замонаши, али и како је свих ових година успевала да одржи дух и слогу међу сестрама.