То је за Спутњик изјавио Зоран Миливојевић, дипломата у пензији који подсећа да Куртијева политичка филозофија има - великоалбански приступ. Наш саговорник сматра да о Куртијевом гесту и о великоалбанским циљевима које протежира сада морају да се изјасне Тирана, ЕУ, Америка и сви остали кључни актери у дијалогу Приштине са Београдом.
„Ово је безбедносно и политичко питање везано, не само за регион већ и за Европску унију. Међутим, на основу овога што видимо, цела Куртијева гарнитура која је дошла на власт у Приштину има озбиљну подршку управо западних структура. Они, практично, преко владе Покрета „Самоопредељење“, подржавају и њен великоалбански програм,“ уверен је наш саговорник.
Миливојевић сматра да ако се западно земље отворено не изјасне, оне постају одговорне за последице овакве политике, јер учествовање Аљбина Куртија на изборима суседне државе у тренутку када питање статуса Косова још није решено, доводи у питање и дијалог Београда и Приштине.
Наш саговорник не спори легалност Куртијевог даљег учешћа у преговорима са Београдом али се пита какав он има легитимитет после учешћа на изборима друге државе:
Куртијев потез опасан и по безбедност региона
Курти је, додаје наш саговорник својом политичком активношћу у изборима друге државе заиграо опасну игру по цео регион.
И опозиција у Приштини пуна је критика према Аљбину Куртију и његовом учешћу на изборима у Албанији и сматрају да је овај његов потез „бесмислен, неприхватљив и са геополитичким и геостратешким последицама по државу Косово.“
Присталице Куртија, с друге стране, уверене су да је Курти на овај начин Косову отворио врата на два фронта. Прво преко његовог ангажмана Албанија на неки начин постаје „главни“ преговарач са Београдом, а друго, као политички чинилац институција у Тирани, Косово „отвара врата“ свим ресурсима које Албанија као суверена држава располаже - од УН, па до НАТО.
„Курти је носилац извршне власти са свим прерогативима у Приштини а не нека маргинална политичка личност и као такав ако и официјално постане део политичког живота у Албанији, то је онда директна промоција великоалбанске политике без ограничења. На неки начин, преговори са Београдом би се односили и на државу Албанију. Ако Тирана на то не реагује поставља се питање да ли то значи да се и она залаже за великоалбанску политику и такона најдиректнији начин доводи у питање наше односе,“ објашњава Миливојевић.
Самоопредељење чека онлајн гласове
Како он каже, једна је ствар ако подржавате независно Косово, а свим друга ствар ако непосредно делујете институцијама система на стварање великоалбанске платформе. Али, додаје Миливојевић, то постаје и питање за све државе у региону где живи албанско становништво.
Према резултатима Централне изборне Комисије Албаније, представник Покрета „Самоопредељења“ који предводи Бојкен Абази тренутно као независни кандидат има 2.340 гласова и фали му још 150 гласова да би ушао у албански парламент. У Самоопредељењу очекују да ће тај број бити и премашен јер се још нису пребројали онлајн гласови који се тек сутра пребројавају.
Иначе, осим Куртија, у Албанији је гласало још политичких представника лажног Косова. На пример, министар за инфраструктуру и животну средину Либурн Алиу, лидер АКР и посланик Беџет Пацоли, председавајући ААК у Приштини Брахим Мехметај, бивши министар трговине Бајрам Хасани... На једном од бирачких места, према писању приштинских медија, виђена је председавајућа Централне изборне комисије на Косову Валдете Дака.
Косово и Албанија немају закључен споразум о двојном држављанству, већ је за доказивање држављанства потребан само доказ да је један од родитеља рођен у Албанији.
Незванично, после избора у Албанији води Социјалистичка странка Едија Раме.
Прочитајте још: