Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе

Реформе у последњих двадесет година изгурале су косовки мит из уџбеника. Врхунац је избацивање првог српског просветитеља из програма за осми разред – од Светог Саве ни трага ни гласа, а учи се о историји језика којим је писао! Градиво из српског не прати часове историје: у Другом светском рату, према књижевним делима, страдали су само Јевреји.
Sputnik

Ово за Спутњик каже проф др Оливера Крупеж, професор књижевности и српског језика из Чачка која се годинама бави корпусом канонских дела српске књижевности у школском програму. То је и тема њене докторске дисертације у којој је, како каже, доказала да су се поједине тематске целине важне за духовне димензије српске деце и омладине временом крњиле, а највећи ударац задала им је последња реформа.

Свети Сава и косовски мит нестају из наставе

Ова професорка каже да су од реформи које су започеле 2002. из програма ишчупане главне жиле национа, а улазак страних издавача у Србију омогућио је суптилну релативизацију преосталог градива кроз методичке апаратуре и додатне садржаје у читанкама.

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе

Градиво о Првом светском рату премештено је из осмог у седми разред, деца ће њиме почети да се баве после Васкрса, кад је практично година на крају, а видан је замор ученика и наставника

„Таква озбиљна тема Првог светског рата добила је десетак часова на крају године, да бисте градиво из историје у осмом разреду почели међуратним периодом, тако да ће Први светски рат остати у свести деце као нешто узгредно и успутно, негде поменуто у најтоплијим данима када они решавају питање закључних оцена. Да ли је ико икада ставио такву круцијалну тему на сам крај школске године? То се до сада није дешавало“, каже Оливера Крупеж.

Плава гробница не покрива Велики рат

Она додаје да ће се српска књижевност са историјом поклопити у седмом разреду само са „Плавом гробницом“ Милутина Бојића, те да ће је само професори који размишљају, преместити на крај године. Каже да се тиме ништа не решава.

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе

„То је песма која је веома озбиљна и коју треба обрадити у периоду када има одређени контекст. Сама за себе, она не може да покрије Први светски рат. Некада смо радили одломке из `Времена смрти` Добрице Ћосића, имали смо у читанкама одломке из `Дана шестог` Растка Петровића, сегменте озбиљних романа који су могли деци на књижевном делу да представе слике тог рата, да им се паралелно дочара оно што раде из историје, па да осете емпатију према страдалима. Имали сте слику учитеља који пали свеће на клупама својих страдалих ученика - то су слике које се не заборављају, деца везују рат за реалне жртве, за српска страдања“, истиче Крупежова.

У осмом разреду, за који је упрво стигао реформисани програм, када се проучава међуратна књижевност и Други светски рат, остао је само роман „Покошено поље“ Бранимира Ћосића, а прецртане „Деобе" Добрице Ћосића, једине преостале после претходне реформе. У програму се нашао роман тематски везан за Први рат, који се изучава годину дана раније.

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе

Ниједан текст о Другом светском рату

Наша саговорница истиче да у програму за књижевност нема ниједног текста о Другом светском рату. У изборном програму понуђена су „Писма“ Хилде Дајч, о страдању Јевреја, а у изборној литератури „Дечак у пругастој пиџами“ Џона Бојна, такође о страдању Јевреја.

„Апсолутно је у реду да се то помене, али нема ни једне једине српске жртве, ни свести, ни представе да је српски народ страдао у том рату, колико је тешко било. Нема ни једног јединог наслова“, истиче.

Не могу и Грачаница и Свети Сава

Из програма за осми разред је нестао и „Бој на Косову“ Љубомира Симовића, одломак који су деца обожавала, дијалог између Бајазита и Лазара уочи погубљења, али су учила и темељне ствари везане за Царство небеско и идеал слободе.

Наша саговорница посебно упућује на наставни план из шестог разреда, где се мора бирати или песма „Грачаница“ Десанке Максимовић или „Свети Сава“ Војислава Илића, тако да ђаци, у зависности шта наставник изабере, остају или без лекције о Светом Сави или без лекције о Косовском миту. Нажалост, каже, и у осталим програмима многа важна дела и аутори искључују једни друге.

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе
Његоша скратили за родољубље

У осмом разреду су изоставили „Писма из Италије“ Љубомира Ненадовића у којима се говорило о Његошевом српству и критикама на рачун Европе. Најпре су измењени одломци, а затим је читаво дело нестало из историјског контекста који се у том разреду проучава.

„У тој књизи Његош је више пута истицао питање Косова, а на крају путописа потресеним и невеселим гласом каже: `Јадни мој народе! Расијао си се по најму у туђина, служиш Туку и Манџуку, а на твом огњишту ватра се гаси`. Констатује да `више немамо ниђе кућу, изгорела је на Косову`. Избацили су такво дело, које поседује изузетан капацитет и уклапа се у програмске садржаје у осмом разреду. `Горски вијенац` сведен је на предложак `Бадње вече`, које поседује филозофско-мисаони слој, али се ускраћује појам родољубља, идеала, жртвовања. То је савремени корпорацијски поглед на свет, човек мора да буде окренут само себи, а домовини ни на који начин. У осмом разреду од Светог Саве нема ни трага, ни гласа!“, истиче Крупежова.

Она додаје да је у седмом разреду остао одломак из житија Светог Симеона, али да се појам српско-словенски језик обрађује годину дана касније. То је још један пример који показује да се програми раде појединачно, без увида у претходне садржаје, тематске целине више не постоје.

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе

Крупежова каже да су наставници покушавали да укажу на проблем, али да није било интересовања, катедра за српски језик, Српска академија наука, сви су ћутали. Познато је да у комисијама за наставне програме учествују угледни професори од којих су неки и аутори уџбеника па је нејасно како долази до одређених пропуста.

Обратила се свим досадашњим министрима просвете, па и актуелном, али није добила одговор. На њене апеле, каже, пажњу је обратила само премијерка Ана Брнабић.

Допис још није код министра

У Министарству просвете за Спутњик кажу да њен допис још није стигао на руке министра Бранка Ружића.

У Заводу за унапређивање образовања и васпитања кажу да наставници приступају читању програма врло површно, уз учитавање онога што желе да виде у њему.

„Чињеница је да је програм у мањој мери редукован, али је то урађено због примедаба многих наставника да је превелик број текстова за обраду, да се кроз њих претрчава, а суштинска, дубинска анализа изостаје. И поред смањења броја текстова у лектири, ни косовски мит ни најзначајније личности српске историје нису скрајнуте ни изостављене из новог програма. Не треба заборавити обуке наставника који своје часове на основу програма креирају у складу са својом компетенцијом, знањем, стручношћу и искуством“, кажу у Заводу.

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе
Завод тврди да Свети Сава није изостављен

Додају да се о Светом Сави говори у континуитету у свим разредима, јер се подразумева да час српског језика 27. јануара треба да буде њему посвећен.

„У седмом се детаљно анализира лик и дело Светог Саве на часовима домаће лектире, а у осмом разреду се о Светом Сави говори у оквиру историје језика.“

Професорка Крупеж каже да очекује даље кораке председника Републике који је најавио иницијативу да држава може да штампа уџбенике српског језика, историје и географије. Уколико се суштинске вредности не утемеље у програмима ових предмета, неће се решити садашњи проблем.

Није питање ко ће да штампа уџбенике уколико се не осмисли ваљана програмска структура која ће омогућити повезивање садржаја, стицање културе сећања, остваривање националних циљева у домену очувања националног идентитета и културне баштине.

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе
Коментар