Током 2020. године државе широм света бориле су се да подрже своје економије у периоду потешкоћа и „закључавања“ узрокованих пандемијом ковида 19. Ти напори их очигледно нису спречили да троше више новца на војску него икада пре у више од три деценије, показао је најновији извештај Међународног института за мировна истраживања у Стокхолму (СИПРИ).
Светски војни издаци порасли су за 2,6 одсто у поређењу са претходном годином и достигли 1.981 билион долара, што је највиши ниво од 1988. године, наводи се у извештају објављеном у понедељак.
Током последње деценије, глобална војна потрошња повећала се за скоро 10 одсто.
Повећање је дошло у години када се бруто домаћи производ (БДП) на свету смањио за 4,4 одсто, напомиње истраживачки институт.
„Са сигурношћу можемо рећи да пандемија није имала значајан утицај на глобалну војну потрошњу 2020. године“, рекао је др Дијего Лопез да Силва, истраживач из СИПРИ Програма за наоружање и војну потрошњу.
Ипак, неке земље, попут Јужне Кореје и Чилеа, трошиле су део планираних војних средстава на одговор на пандемију, док су друге, попут Русије и Бразила, потрошиле знатно мање на одбрану него што је планирано за 2020. годину.
САД, међутим, и даље воде на листи највећих војних "трошаџија" на свету. Само амерички војни издаци износили су 39 одсто глобалне одбрамбене потрошње, навео је СИПРИ, додајући да су САД такође забележиле једну од највиших стопа раста потрошње међу топ 10 војних потрошача.
„Недавно повећање америчке војне потрошње може се првенствено приписати великим улагањима у истраживање и развој и неколико дугорочних пројеката попут модернизације америчког нуклеарног арсенала и великих набавки наоружања“, рекла је Александра Маркстејнер, истраживачица из Програма наоружања и војне потрошње Института у Стокхолму.
„Ово одражава растућу забринутост због уочених претњи стратешких конкурената попут Кине и Русије, као и напор Трампове администрације да ојача оно што је видела као осиромашену америчку војску“, додала је она.
Најближи „конкурент“ Америке - Кина - потрошила је око три пута мање новца на одбрану, а њена војна потрошња у 2020. години износила је око 13 одсто глобалног износа. Пекинг није морао да подиже своје одбрамбене трошкове на штету повећања војног расхода, јер је кинеска економија била једна од ретких која је била у порасту 2020. године.
Индија, Русија и Велика Британија такође су се нашле међу првих пет земаља са највећим војним расходима, иако су њихови буџети за одбрану били знатно мањи од кинеских, а о Америци да и не говоримо, преноси РТ.