Српски „Штимунг“ за Бечлије: Видео рад који објашњава зашто je кафана у дијаспори веза са домовином

„Ја сам већину свог живота провела у Шведској где су народњаци најјаснији канал повезивања са домовином. То је уједно и добар моменат да нас друге културе упознају и доживе као емотивне, топле људе“, каже Владица Чулић, једна од учесница видео рада „Штимунг“ постављеног на онлине платформи „На други поглед ” Аустријског културног форума.
Sputnik

На овој платформи на којој је изложено по 10 радова визуелних уметника из Србије и из Аустрије, у априлу је представљена видео инсталација „Штимунг” чије су ауторке две српске уметнице – Ивана Ивковић и Марина Марковић.

Реч је о истинитој причи о односу народне певачице и власнице бара која испитује могу ли предрасуде нестати за кафанским столом. Видео је настао као одговор на конкурс за радове који указују на начине на које европска друштва посматрају себе и „друге”, као и на предрасуде које Аустријанци и Срби имају једни о другима. У њему се преплићу прича о Бранки, народној певачици и Владици, власници бара која је одрасла у Шведској и која је често била на мети предрасуда. Ове две наизглед потпуно различите жене имају много тога заједничког у искуству са предрасудама.

Кафана за све - левираче, десничаре, раднике, интелигенцију...

„Рад смо назвале ’Штимунг’ јер он кроз музику, наступе и међусобну подршку две различите жене руши предрасуде и шаље снажну поруку широком кругу публике“ каже за Спутњик Ивана Ивковић.

Према њиховим речима, идеја за рад настала је у кафани, где су уметнице приметиле да се ту окупљају најразличитије групе, од левичара до десничара, од ЛГБТ популације до хомофобних људи и од интелектуалаца до радничке класе.

„Кафана те обгрли ко год да си, јер у њеном простору све разлике и предрасуде престају“, додаје Марина Марковић.

Конкурс Аустријског културног форума који се бави предрасудама и стереотипима у друштву како локалном тако и у аустријском друштву инспирисао је Ивану Ивковић и Марину Марковић да баш у контексту народне музике, специјалног штимунга који се конзумира у Србији, али и у дијаспори, кажу све што имају на тему заблуда и стереотипа.

„Двадесет пет одсто становништва у Аустрији потиче са наших простора. Каже се да Балкан почиње у Бечу. Увек се деси да се људи повежу по менталитету и да се музика конзумира из душе“, наводи Ивковићева.

О вези српског становништва у дијаспори и култури народне и фолк музике у дијаспори, учесница видео рада, Владица Чулић види директан канал са домовином.

„Други нас преко наше музике виде као емотивне, топле људе. Толико сам пута преводила стихове народних песама које су људи тамо доживљавали као поезију“, објашњава Владица Чулић.

Српски „Штимунг“ за Бечлије: Видео рад који објашњава зашто je кафана у дијаспори веза са домовином

Свако друштво има своје табуе

„Свако друштво има своје табуе. Ми имамо сељачку културу, а дешавало се и то да нас Бечлије етикетирају, иако се у сред Беча налази чувени Лепа Брена бар“, истиче Ивковићева.

Иако играју на полигону народне музике за широке масе, уметнице виде стереотипе као личну ствар и постављају питање – колико страх командује емоцијама, колико нас усмерава ка слепој улици.

„Желимо да инспиришемо људе да се отворе, да се друже и да размењују емоције, мишљења, а то се дешава за столом“, тврди Марковићева.

Рад „Штимунг“ који је доступан онлајн препознали су кустоси широм света, па је постао прича о борби у којој се две жене показују онакве какве јесу, у свој осетљивости, али и снази.

„Добиле смо чак одредницу у кустоском смислу – сад смо постфолк феминизам“, додаје Ивковићева.

Дела ових уметница претходно су изабрана на конкурсу онлајн платформе којим се обележава 20 година од оснивања Аустријског културног форума Београд и 185 година од успостављања дипломатских односа између Аустрије и Србије.

Коментар